Говор протојереја Александра Иљашенка на дан празника Покрова 2004. године.

Желим да поделим са вама тако диван случај који ми се данас догодио.

 Јуче касно увече, када сам се вратио кући из цркве, добио сам позив: старица, коју сам крстио пре 2 месеца и причестио неколико пута, умире. Дошли су лекари и рекли да јој је остало још сат и по живота.

Да бих дошао да је причестим, морао сам да одем у болничку цркву да узмем свете дарове, морао сам да позовем да ме пусте у болницу, а затим да се одвезем до саме болнице. Док су ме позвали, прошло је више од сат и по док сам стигао, али она је још увек била жива! Читам молитве које се изговарају пре причешћа за болесне и умируће. Причестио сам  је Светом Крвљу, почео да читам молитве за исход њене душе, прошла су два минута, и она је умрла. Ово је чудо! Мајка Божија ју је узела под Свој Покров.

Оно што је изненађујуће је да је живот у Цркви покојне слуге Божје Ираиде био веома кратак - око два месеца. Она је јасно чекала да дође свештеник како би могла да прими Христа у себе, а сам Христос ју је примио у свој манастир.

Мајка Божија је прострла над њом свој благодатни и спасавајући Покров.

Дај Боже да се овај Покров прошири на сваког од нас, и да смо достојни овог Покрова.

Бог вас благословио!

Превод: "Борба за веру"