Ко је до само пре неколико година могао да замисли да ће представници Свете Горе целивати руке расколницима, а ови ће смирено долазити, молити се и служити у Ивиронском манастиру, Пантократору, Ксенофонту и тако даље.

На срећу, на канонској територији Руске православне цркве постоји много манастира који, да тако кажем, ни по чему не заостају за онима на Атосу. А [рајетински, психопатолошки] принцип „комшијина трава је увек зеленија“ треба оставити прошлости.

На фотографији – „митрополит“ Александар Драбинко („ПЦУ“) [јавни содомит, силеџија, редак пример како наш народ каже - антихриста у мантији] и члан Свете Епистасије (извршне власти Атоса) отац Никодим, представник манастира Светог Павла. [Код њих су украјински мирашевци "служили" "литургију", овако напамет би рекли - први пут на Атосу. Код те врсте изјданика, издаја Христа иде прво по линији фанариотске агенде, а онда ради пара са којима их подмазује ко стигне и како томе затребају. Чим пре ћемо на велико рекапитулирати тему Атос-ПЦУ!]