1. Стварање „ПЦУ“ је веома озлоглашени прелазак  Рубикона, којим је Константинопољ пресекао све своје путеве за повлачење. Фанар је ставио све на коцку: свој ауторитет, свој статус и своју будућност – да би успоставио трајну и непоколебљиву контролу над осталим Православним Црквама.

2. Главни елементи одговарајуће стратегије Фанара су: означавање оних који се не слажу са „грчким папизмом“ Цркве као „шизматика“; њихово постепено уситњавање на бројне и независне делове; формирање нових верских структура које би биле уведене у глобални православни простор под маском аутокефалних институција, а заправо зависних од Константинопоља.

3. Главни ударац биће усмерен на Руску и Српску Православну Цркву, које су у стању да створе најозбиљније препреке глобалном „преформатирању“ Православља. У првом случају, акценат ће бити усмерен на одвајање од Руске православне цркве у „правцима“ као што су Украјина, Белорусија, Молдавија, Казахстан и тако даље, све док се не сузи подручје деловања Руске православне цркве на Руску Федерацију. У другом случају, позиције СПЦ ће бити нарушене признањем „аутокефалности“ црногорске, македонске и косовске „цркве“.

Ефикасна примена таквог сценарија омогућиће Фанару не само да ослаби и одсече озбиљне људске, имовинске и друге ресурсе Руске и Српске цркве, већ и да у погледу имиџа и са административне стране надокнади губитке који ће настати догађајем потпуног прекида црквених односа између Москве и Београда са Истанбулом. У ствари, промовисаће се следећа манипулативна порука из Константинопоља:

„Да, РПЦ и СПЦ, због неспремности да дају слободу оним Црквама које, иако повезане са њима, већ дуже времена функционишу у независним државама, напустили су јединство са Васељенским престолом. Међутим, они не могу да зауставе процес аутокефалности, који се жели у овим земљама. Уместо РПЦ и СПЦ, које су привремено запале у раскол, православна породица расте бројним новим црквама. Милиони наше браће и сестара вратили су се к Чаши, а други милиони су стекли дуго очекивану пунуправну духовну слободу.”

При том, „истанбулци“ ће имати на располагању и такво оружје као што је могућност укидања аутокефалности „негрчким“ Црквама (да је таква опција од стране Фанара сасвим могућа, сведочи и интервју архиепископа телмиског Јова Гече ББС-ју 2. новембра 2018.) . Тако ће Константинопољ резервисати за себе, у крајњем случају, опцију тоталног чишћења православног „терена“ од по њега неугодних „играча“ (било незаконитим нивелисањем њихове тежине у међуправославним односима, или формирањем на њиховим територију алтернативних „црквених” субјеката признатих од стране Фанара).

Извор: "Правблог"