Владимир Димитријевић

СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ФИЛУМЕН СА СТУДЕНЦА ЈАКОВЉЕВОГ

Тридесет година од мученичке кончине

         Рођен је у селу Орунта на Кипру 1913. године, од оца Георгија и мајке Магдалине (Хасапис). Имао је брата близанца, касније архимандрита  Елпидија. Отац му је држао пекару у Никозији. Браћа су се побожности учила од баке Локандре, која их је васпитавала у страху Божјем и верности Христу. Дечаци су се уредно молили, читали Житија светих и појали црквене песме. Житије Св. Јована Колибара их је нарочито надахњивало, и они су решили да се замонаше. Као четрнаестогодишњаци, ступили су у чувени кипарски манастир Ставровуни, а затим су отишли у Јерусалим, где су, 1939. године, завршили средњу школу. Брат му одлази на Свету Гору, а Филумен се придружује Братству Светог Гроба Господњег у Јерусалиму.

У почетку је служио у Витлејему, међу православним Арапима. Изванредно је научио арапски језик. Служио је и проповедао не само речју, него и беспрекорним животом. Паства га је веома волела. Нарочито је ревновао за богослужење: никад није испустио ни једну реч дневног богослужбеног циклуса. И кад је био сам – појао је и читао све прописано. Ако скрати богослужење због поклоника који су често у журби, касније прочита све што је испустио. Био је скроман и смирен човек који се трудио да се ничим не истиче. Живео је животом скривеним са Христом у Богу.

Положај Јерусалимске Цркве у Израелу био је тежак. Блажењејши патријарх Диодор, који је у  то време био епископ, покушавао је да на то укаже светској јавности. Разни екстремисти упадали су у православне храмове и скрнавили их. Било је и физичких насртаја на свештенство и монаштво.

И отац Филумен се нашао на удару христомрзаца. Седам дана пре но што ће примити мученички венац, посетила га је група фанатичних јудаиста, који су тражили да оде са Студенца Јаковљевог, јер је то „јеврејско свето место“. Тражили су уклањање свих крстова и икона. Старац Филумен их је подсетио да је хришћански храм на том месту подигла Св. Јелена, мајка Константинова, још 331. године после Христа, и да је то шеснаест векова црква. Пре хришћана, Јаковљев студенац осам векова су држали Самарјани. Христомрсци су отишли, претећи и псујући.

Вратили су се уочи вечерње службе, 16./29. новембра 1979. године. Старца су ухватили и масакрирали га секиром, ударајући га по глави и телу крстообразно. Заклали су га и одсекли му прсте десне руке, којим је чинио знак крста. Цркву су оскрнавили: исекли су Распеће, изгазили Свете Сасуде и нанели огромну штету. Тако се завршило 46-годишње служење јеромонаха Филумена у Светој Земљи Христовој. Сахрањен је након шест дана од мучеништва, на православном гробљу на Сиону. Тело покојника није одавало никакав задах.

После четири године, по грчком обичају, отворили су гроб Свештеномученика, и нашли његово тело цело и нетрулежно. Осећао се диван мирис. Опет су га сахранили, и отворили га 17./30. новембра 1984. Патријарх Диодор је, са својим свештенством и монаштвом, имао шта и да види: Новомученик Филумен био је потпуно нетрулежан и мирисан.

Јерусалимска Мајка Црква га је канонизовала 17. / 30. августа 2008, а његове Св. Мошти су пренете у храм Студенца Јаковљевог, где је слуга Христов Филумен примио мучеништво од потомака оних који су распели Његовог Господа. Почива на оном месту на коме је Христос говорио Жени Самарјанки о Живој Води и богомољству у Духу и Истини, а мошти његове сведоче да је већ васкрсао у Првоваскрсломе. Спомен Свештеномученика Филумена слави се 16./29. новембра сваке године, када му Црква пева тропар трећег гласа („Победитељу демона, низложитељу сила таме, кротошћу си наследио земљу и владаш на небесима; стога нас заступај пред Милосрдним Богом да се спасу душе наше“).

Тако је Црква Божија добила још једног заступника свога, непоколебивог чувара Св. Земље и њених светиња. Његовим светим молитвама да се и ми, грешни, спасемо, у апокалиптично доба у коме живимо!