Апел бугарских верника у одбрану УПЦ и против политике Константинопољске патријаршије, која води преформатирању светског Православља

У наредним публикацијама упознаћемо наше читаоце са садржајем одговарајућег писма. Оно је предато на разматрање Светом Синоду Бугарске цркве. Апел је потписало скоро две хиљаде Бугара, укључујући великосхимнике, монахе и свештенике. Писмо је интересантно по оценама како унутрашње ситуације у Украјини, тако и деструктивног деловања Фанара у односу на светско Православље.

Зашто нема званичне реакције БПЦ на „украјинско питање“?

 „Свети Синод Бугарске Православне Цркве је пре око 5 година, 4. октобра 2018. године, основао посебну 'Комисију по питању црквеног раскола на територији Украјине' на челу са Митрополитом старозагорским Кипријаном (што изгледа није без разлога, није била једнодушно прихваћена од свих митрополита), чија је сврха била да се формулише став/позиција наше Цркве о тада названом 'неодложном' питању везаном за УПЦ. У овом тренутку, као резултат скоро петогодишњег периода који је протекао од формирања ове комисије, упркос свим еклатантним чињеницама, нема никаквог резултата, а гледиште БПЦ на ову тему никада није објављено у јавности.

Током свих ових пет година, Свети Синод, а посебно наши епископи, примили су многе усмене и писмене апеле украјинских митрополита и парохија УПЦ, рачунајући на нашу црквену подршку и молитвену духовну заштиту, а у последњих годину дана – и у видео обраћањима, која су постала позната целом свету. Нажалост, и после свега овога, до овог момента нема званичне реакције Синода, иако нико боље од БПЦ не зна колико је страшан раскол у наше време.

Зар смо заиста заборавили време када је БПЦ била растргана злокобним стиском бугарског раскола у периоду 1992 - 2004, подстакнутог углавном интересима страним нашој Цркви и држави, преко злочиначких утицаја контролисаних од људи који су од себе направили опскурне слуге Сатане? Да ли би све то било превазиђено да није било братске подршке, снажне помоћи и чврсте интервенције патријараха и епископа Антиохијске, Јерусалимске, Руске и Румунске патријаршије и свих других брижних аутокефалних и аутономних помесних Цркава, међу којима је и нама блиска УПЦ? Верујемо да је овај велики подвиг, проповедања радосне вести о сили љубави Христове, записан златним словима на небу!“

Са натписима на ракетама „Смрт православнима“

„Свакодневно се уништавају храмови и манастири, које украјинска војска претвара у пепео још од рата у Донбасу 2014. године, а током садашње СВО циљаним бомбардовањем се претварају у рушевине...

Само у Донбасу има више од 130 порушених цркава и манастира, а посебно је индикативно гранатирање коме су украјинске оружане снаге подвргле Иверски манастир у Доњецку у току неколико месеци 2014. године, са резултатом да је практично потпуно разрушен, такође и Свето-Успенска Свјатогорска лавра у Свјатогорску и Свето-Успенски Николо-Васиљевски манастир у селу Никољском, коју је основао старац Зосима (Сокур), упркос чињеници да су стотине украјинских грађана - избеглица, укључујући старце и жене, рањенике, болесне, инвалиде и децу - тамо добиле уточиште."

За „ПЦУ“ парохијани УПЦ су грађани другог реда

„Често долази до ситуације, да жртве постају цивили, старији мушкарци и жене – туку их до крви и сакате људи у фантомкама; недавно је лаику одсечен прст док је покушавао да заштити свој храм. То се ради у присуство војних, полицијских и цивилних плаћеника из других региона. Следећи запањујући пример човекомрзачког карактера ових акција - је случај од 7. децембра 2022. године, већ за време СВО, када је мајка погинулог украјинског војника из Оружаних снага Украјине (ОСУ) дошла у своју парохијску сеоску цркву и на коленима у снегу молила расколнике из 'ПЦУ', који су заузели храм, желећи да јој син буде сахрањен и да му парох одслужи опело. Као одговор, жена је претучена по лицу јер су њен син и она припадали канонској УПЦ, а канонском месном свештенику није дозвољено да одслужи опело; била је принуђена да пристане да то уради представник расколничке „ПЦУ“, пошто је храм већ њихово власништво и не припада УПЦ“.

Томос Константинопољског патријарха – спроводник рата против Цркве Христове

„Нема сумње да је неовлашћени 'Томос 19' патријарха Вартоломеја чин штетан за Цркву, потпуно стран Православљу и предању богонадахнутих православних догмата и канона седам Васељенских Сабора. Самим тим, он је спроводник геополитичког рата за превласт над светом, наношења тешке штете васељенском Православљу, кидању Хитона Господњег – управо је тако објављен рат Цркви Христовој, чији је нераздвојни део БПЦ. Баш тако патријарх Вартоломеј стоји у језгру свега тога, јер да није починио низ канонских злочина, власт у Украјини не би доживела такав комфор лишавања страха Божијег, дозвољавајући себи да са невиђеном јарошћи и жестином прогони канонску УПЦ.”

Извор: https://bnr.bg/radiobulgaria/

Преузето са: „Правблог“