header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Протојереј Владимир Пучков: Зашто је жеђ за чудима опасна? Штампај Е-пошта
субота, 11 новембар 2023
           У животу верника увек има места за чудо. Ако ништа друго, сам људски живот није ништа друго до чудо. Баш као и свет у коме човек живи. Баш као и сам човек. С друге стране, многи верници имају чудну жеђ за чудима. Логика таквих људи је, на први поглед, једноставна: пошто је Бог толико великодушан на чуда да без чуда није ни свет настао, ни дело људског спасења није извршено, будући да је и Свето писмо и житија светих, свакодневни живот испуњена чудима, зашто се онда не дешавају чуда у конкретном, индивидуалном животу?

За почетак, зашто су човеку уопште потребна чуда? Бог му је дао дар живота и света у коме живи. Окружен је блиским, вољеним људима, у стању је да оствари свој потенцијал и способности у раду и стваралаштву. За своје спасење Бог је постао човек, умро на крсту и васкрсао. За њега је Бог створио Цркву у којој се може причестити непролазним Животом, примајући у себе Самог Христа. Која су још чуда овде потребна? За шта и у коју сврху? Човек је сведок и истовремено предмет највећих Божијих чуда. Шта би више могао да пожели?

Али, авај, људи то желе. Они желе обнову и мироточење икона, желе виђења и откровења, очекују да их Господ посети нечим посебним или да ће од неког старца чути до сада непознате ствари. Не добијајући чудо, они почињу да измишљају, обичним догађајима приписују чудесну природу и у свакодневним ситницама виде посебан Промисао Божији. А главна ствар је веровати. Верујте у чуда која се дешавају на сваком кораку, у изузетан Промисао Божији за обичног грешника.

Невоља такве жеђи за чудима је, пре свега, што се човек, постепено и неприметно, навикава да очекује чудо. Сачекајте са чврстим поверењем које ће Господ свакако дати. Рачунајте на Божију милост као на нешто што једноставно не може да не постоји. Размислите само: колико човек мора имати сујете и гордости да би се тако лако сматрао достојним редовних, бројних чуда! Корен ове сујете је заборав. Ако човек заборави на захвалност Богу, на чудесност и јединственост свега што је Бог учинио ради свог спасења и дао за радост свог земаљског постојања, онда човек сигурно почиње да жели више. Човек не размишља о томе да једноставно нема где да иде. А све почиње са навиком. Генерално, лако се навикнемо на добре ствари. Тако лепота природе, љубав најмилијих, па и Црква са својим Тајнама постају навика. А онда почиње потрага. Непотребна и бесмислена потрага за чудима. Исход је увек тужан и избор је мали: или завођење или разочарање. Или прво прво, па друго. И не можете кривити никога. Ако не желите да будете разочарани, немојте бити очарани. Ако не желиш да се изгубиш, не иди кривудавим путем. Живите, држите заповести, учествујте у Тајнама Цркве и благодарите. Изгледа једноставно, али такав живот је већ право чудо.

Иако није само жеђ за чудима. Постоји категорија људи који уопште не очекују чуда јер су навикли на „велику и богату“ милост Божију. Ови људи су свакако верници, међутим, постоји нешто у шта не верују и што би најрадије не знају. Ово је истина живота.

Истина живота, као што знамо, јесте да је Бог створио човека по свом лику, дао му слободну вољу, разум, виталност и сам живот. А сада само од самог човека (и од њега самог) зависи какав ће бити овај живот. Сваког дана, и из озбиљних разлога и због ситница, човек се суочава са потребом да изабере, а након што је направио избор, суочава се са неминовношћу одговорности и неминовношћу последица. Ако има довољно вере, стрпљења и снаге, ствара живот какав жели, ако му недостаје одлучности, храбрости и чврстине, живи како мора. Али и у првом и у другом случају, једно је непобитно: особа сама бира (а чак и ако покуша да избегне избор и да неком другом могућност да изабере уместо њега, онда ову одлуку доноси искључиво сам) , одговорност за то сноси сам и самим тим је увек сам крив за своје тешкоће и проблеме. Наравно, Бог никада не напушта човека; Он спремно помаже раднику, јача болесника и чини мудрим доносиоца одлука. Али Он не чини за нас оно што ми сами можемо. Не решава проблеме инфантилних, не ради посао лењих, не доноси одлуке за аљкаве и не сноси одговорност за кукавице.

Многи људи, чак и верници, радије не верују у ову истину, а неки би волели да је уопште не знају. Међутим, ова истина постоји и функционише. Тачније, једино ради. Дакле, сваком ко не жели да живи по овој истини не преостаје ништа друго него да чека време са мора, и чудо од Бога. Очекујте чудесно решење проблема, надајте се Божјој интервенцији у ситуацији збуњеној сопственом неодговорношћу, неодлучношћу или стидљивошћу. Тражити посао, лежати на софи, молити за породични живот, боравити у самоћи...

Авај, таквих је ужасно пуно. И, што је најтрагичније, код нашег брата-свештеника долазе искључиво ради утехе, сажаљења, саосећања и надахнућа за даље бесплодно ишчекивање чуда. А како се само увреди када покушате да их узбуркате, пробудите одлучност, усадите осећај одговорности, распалите жељу у њима. Када говорите о томе да вода не тече испод камена који лежи, а да Бог укрепљује радника и игнорише молитве онога који очекује да Бог узме његов живот у своје руке и избави га од потребе да бира, одлучује и одговара. Авај, ово је једина категорија људи којима се не устручавам да кажем речи које нико не очекује да чује од свештеника: чуда се не дешавају. Таква чуда каква очекујете се не дешавају, не могу бити и не треба да се дешавају.

А ако заиста желите чудо, коначно узмите живот у своје руке. Ако сте годинама чекали нешто непознато, онда ће само ово бити чудо. И Бог ће одмах одговорити на вашу одлучност. Верујте ми, нећете имати ни најмање сумње да Он чини чуда у обичном људском животу: чудесно помаже раднику, чудесно опомиње онога који бира, чудесно прати онога који хода.

Превод: "Борба за веру"

Извор: https://pravlife.org/ru/

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( субота, 11 новембар 2023 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 17 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.