Све ово што се сада дешава око Православне цркве Молдавије (ПЦМ), која је у канонском јединству са РПЦ, веома подсећа на предратну ситуацију око УПЦ. Исте методе, исти сценарији, исте једноставне комбинације. Нема сумње да су клијенти и планери исти. Заиста, ако је функционисало са УПЦ, зашто не би радило са ПЦМ? Штавише, на Западу нису навикли да мењају разрађене сценарије без посебне потребе.

Али са жаљењем вреди приметити да руководство ПЦМ, које представља митрополит Владимир (Кантаријан) и његово окружење, није научило ниједну поуку из украјинске трагедије и гази на потпуно исте грабље. Доказ за то је његово наводно писмо патријарху Кирилу са познатим комплетом „антиратних“ марака. И није битно да ли је писмо оригинално или лажно – његов садржај није оповргнула нити одбацила Кишињевска митрополија.

Покушаји да се избегне одговорност за поверено стадо и да се одговорност пребаци на Москву и Патријаршију, одиграће исту окрутну шалу на ПЦМ као и на УПЦ. Даљи сценарио ће се одиграти као по сату и неће се разликовати од украјинског.

У овом случају, није битно што је "Бесарабска митрополија" Румунске православне цркве, за разлику од „ПЦУ“, канонска структура. Њене последње акције, посебно увреде на рачун ПЦМ, позиви молдавском свештенству да се спонтано прикључи структури РумПЦ-а, заправо су је довели у раван са расколницима. Јер демонстративно кршење канона (а поступци "Бесарабске митрополије" су намерно кршење 17. правила VI Васељенског Трулског сабора), учињено од канонске структуре, не поништава антиканонску природу овог чина. У правилу је прописана и казна за такав чин - скидање чина и примљеног клирика и епископа који га је примио. Сећам се да је управо ово правило био један од главних аргумената Синода Александријске патријаршије када је објављивалa „скидање главе” митрополита Леонида (Горбачова). Чланови александријског Синода нису били нимало постиђени што је митрополит Леонид припадао другој помесној Цркви.

Што се тиче Молдавије, она се у сваког тренутка креће ка грађанској конфронтацији и регионалном сукобу. Упркос чињеници да је у почетку верска ситуација тамо била много повољнија - на територији земље су биле две канонске јурисдикције, није било велике расколничке структуре која би захтевала њену легализацију, а није било ни моћног аутокефалистичког покрета.

Чинило се да је украјински сценарио тешко изводљив у Молдавији. Међутим, видимо да се ситуација развија баш као у Украјини. Ова околност још једном наглашава извештаченост сукоба који се развија пред нашим очима.

Нејасно је да ли све ово види митрополит кишињевски Владимир, али реакција Митрополије на догађаје који се развијају доводи у сумњу ово. И овде и тамо, црквени јерарси са највишим ауторитетом као да су заборавили како да одвоје политику од црквеног живота. То значи да ће резултат бити сличан украјинском.

P.S. И да, у Молдавији будућности, постојање ПЦМ није предвиђено ни у ком облику. Као у Украјини – постојање УПЦ. Ни на који начин. Уопште  

Извор: "Правблог"