На једном свештеничком скупу, новотарац Јован Шумадијски је заповедао: „Хоћу да причестите сваког ко приђе путиру и зине!“ Богомудри Старац Петар Денковачки га је упитао: „Преосвећени, код мене око манастира пасу волови, је л' и волове да причестим ако дођу и зину?!“

(по личном казивању блаженопочившег

Старца Петра Денковачког Уредништву "Борбе за веру")

 + + +

Размишљали смо, шта би могао да буде узрок новотарске измишљотине, да они који посте све постове и среду и петак могу да се причешћују на свакој Литургији. На први поглед, могло би се учинити да је у питању раслабљеност, неспремност на жртву, стомагоугодије... Мада има и тога, ипак је – у суштини – разлог много дубљи. A крајњи циљ је - опак!

Новотарско тврђење не пише нигде!

Зашто смо рекли на почетку „измишљотина“? Зато што такво „правило“, да они који посте све постове и среду и петак могу да се стално причешћују, - нити је негде записано нити је део Светог Предања. Елем, упитајте новотарце „где то пише“, па ћете видети да немају појма. Односно, одговориће вам позивајући се на друге новотарце: „тако је рекао патријарх“ или „тако раде епископи и свештеници“. А о томе колико су тај патријарх и ти епископи и свештеници православни, треба ли писати? На „Борби за веру“ о томе су томови написани.

А тврђење правоверних пише у црквеном Уставу и Служебнику

Наравно, новотарци, као и секташи, користе се лукавством, па збуњују недовољно упућени народ. Па, тако, кад им кажете, да је пред причешће обавезан целонедељни пост, они поставе питање: „А где то пише?“ Е, онда им ми покажемо и докажемо где то пише:

У 32. глави Типикона јерусалимске Свете Лавре Саве Освећеног, који је Свети Сава унео у Номоканон број 228, јасно је дато упутство како се припремати за Свето причешће: „Када се ко хоће причестити Светим Христовим Тајнама, треба да се уздржава сву седмицу, да од понедељка пребива у посту и молитви и трезвености, савршеној све време, и тада са страхом и великим страхопоштовањем да прими Пречисте Тајне.“

Ето вам, новотарци, где то пише!

А пише и у Служебнику СПЦ из 1962. године:

 Превеод кључног - почетак другог пасуса са горње слике из Служебника:

"Ако неко жели да приступи Светом Причешћу изван четири обична поста - седам дана пре тога да пости, у молитвама црквеним и домаћим да пребива и да припреми себе за чин исповести (супружници у те дана да се уздржавају). Уочи осмог дана да пред јерејем исповеди све грехе своје, и од вечери ништа да не окуша."

Дакле, Служебник СПЦ каже да су пред причешће обавезни седмодневни пост и исповест, уз сву осталу припрему по Типику! Ово је јасно и за комарачку свест!

Типик и српско предање руше главну новотарску догму!

И сада долазимо до одговора на питање са почетка текста. Зашто новотарци одричу целонедељни пост пред причешће? Зато што целонедељна припрема постом пред причешће руши њихову јерес о сваколитургијском причешћивању! Јер, испада да би морали постити непрестано. То је доказ да они своје следбенике обмањују! Ко пости, по Типикону, пет или шест дана пред причешће, тај се не може причешћивати сваке Литургије. А то значи, да сваколитургијско причешћивање нити је по црквеним правилима нити по Светом Предању.

Па, сад нека свако одлучи: да ли ће се припремати за причешће како су то чинили Свети Сава, Свети Владика Николај и Отац Јустин, или по правилима новотарских скоројевића и „Јутјуб“ проповедника, који нон-стоп висе пред камерама и изигравају васељенске учитеље.

Несрећница „вероучитељка“ Андреја Кереш

Јуче нам је неко доставио инстаграмску објаву „вероучитељке“ Андреје Кереш. Ова самоумишљена „старица“ (која има 116 хиљада пратилаца), каже да може да се причести онај који се припремао. А, по њој (како то гордо звучи!!!), припрема је „учешће у литургијском животу“. Цитат:

-„редовно смо на Литургији и осталим богослужењима (колико можемо, наравно), редовно постимо среду и петак и сва четири велика поста, исповедамо се (не нужно пред свако Причешће, него када имамо разлог за исповест), читамо Свето Писмо, чинимо добра дела“.

Шта рећи после прочитаног? Тешко је разумети толику безбожност и одсуство страха Божијег, да неко себи дозволи да измишља и учи људе стварима које ће их одвести у тешка сагрешења и завести са пута спасења. Да ли јој пада на памети, да ће дати одговор Богу за душу свакога кога је обманула и одвела на странпутицу?

Погледајте, најпре, ово. Она, па и сви новотарци, учешће у „литургијском животу“ сматрају „кредитом“ за сваколитургијско причешћивање. Они не сматрају да се учешће у „литургијском животу“ подразумева, него сматрају да је то неки ванредни подвиг. А о томе како посте четири велика поста и среду и петак, не треба ни говорити. Пост по Типику је за њих „шпанско село“. Јер, они јавно – нарочито њихови „Јутјуб“ – проповедници говоре, да свако пости како и колико може.

Такође, иако је исповест обавезна пред причешће (што пише и у Служебнику), новотарци тврде супротно. Она каже - исповедајте се кад имате разлог. Боже, сачувај! Велики и Свети Апостол Христов Павле говори: не чиним оно што хоћу, него оно што нећу оно чиним. „Чиним оно што нећу“, дакле – грешим. Грешимо сваког трена, и за исповест имамо материјала сваког трена. Кад нам долазе гости, ми чистимо кућу, обавезно. А кад примамо Вечног Бога у себе кроз причешће, зар да не очистимо душу исповешћу?!

Још једно новотарско лукавство

Новотарци ће вам, фарисејски, поставити и следеће питање: а како се свештеници причешћују сваке Литургије, а не посте недељу дана?

Као прво, свештеници имају још сијасет „права“ у односу на вернике, управо зато што су свештеници.

Као друго, свештеник има припрему за служење Свете Литургије која му се рачуна у припрему за причешће. Тако да и они свештеници, који нису служашчи на Литургији, такође треба да посте недељу дана ако хоће да се причесте.

Још једно новотарско лукавство

Новотарци ће вас, опет фарисејски, питати и ово:

„Ако се нико не причести на Литургији, зашто се она онда служи“?

У овом питању има не само злонамерности, већ код већине – незнање. Јер, примарно Света Литургија се не служи да би се на њој неко обавезно причестио (мада се код добрих свештеника и духовника увек неко причешћује, и то са припремом по Типикону). Литургија се служи ради приношења Бескрвне Жртве Господа нашега Исуса Христа, за опроштај грехова живих и упокојених. Пре свега, Евхаристија је Бескрвна Жртва благодарења Богу за сва Његова велика доброчинства.

Закључак

Шта је циљ новотараца? Циљ је уништити подвижничку српску праксу припреме за Свето Причешће, засновану на Типикону и Светом Предању. Покварити Веру и поредак Свете Литургије, уништити подвиг, раслабити вернике и свести их на бесловесно стадо, које ће лако прихватити сједињење са западним и другим јеретицима, и на крају примити и самог човека безакоња и сина погибли – Антихриста!

И за крај, ево једног поучног догађаја у коме је богомудрост српског старца Петра Денковачког, у пар речи, разорила новотарског духа обмане оличеног у епископу шумадијском Јовану.

Наиме, на једном свештеничком скупу, Јован Шумадијски је рекао: „Хоћу да причестите сваког ко приђе путиру и зине!“ Свети Старац Петар Денковачки га је упитао: „Преосвећени, код мене око манастира пасу волови, је л' и волове да причестим ако дођу и зину?!“