Беседа митрополита запорошког и мелитопољског Луке на празник Светог Архистрага Михаила и прочих Сила Небеских

Христос је међу нама, драги моји читаоци!

Данас прослављамо Сабор Архангела Михаила и прочих бесплотних Сила Небеских. Ово је празник анђела који нам невидљиво служе за време Литургије, певају у певници, присутни су у нашем животу, тихо и ћутке чувајући наше душе.

Немогуће је било шта сакрити од њиховог погледа. Човек може да сакрије своје грехе од људи, али анђели чувари виде све што радимо.

Људи не виде анђеоски свет јер су обучени у телесни вео. Али из Откривења знамо да су мера човека и мера анђела исте (Откр. 21:17). То јест, Бог је ставио знак једнакости између човека и анђела. Али постоји нешто што нас разликује од анђела.

Прво, духовни свет је већ направио свој избор. Неки анђели су се побунили против Бога и одлучили да деле судбину свог вође, Сатане. Други су доказали своју лојалност Створитељу и заувек уписали своја имена у Књигу живота. Људима је дат кратак овоземаљски живот да би се определили са ким ће бити у вечности.

Друго, Господ је поставио човека изнад анђела када је сам постао Човек. Божији промиосао ставља на нас посебну одговорност за наше изборе. Постати син или ћерка Божија је велика част, али од нас захтева и велики подвиг. Јасно видимо како се данас у нашој земљи прави тај избор. Догађаји који су се недавно одиграли у Банченском манастиру и у манастиру Рођења Богородице у Черкасима су јасан пример за то.

Неко се потпуно демонизује, истиснувши из себе лик Божији демоноподобијем. И неко се још више освећује, и преображава лик Божији који му је дат у Његово подобије. Не треба очајавати, видећи како зло око нас све више јача. Много је Божијег народа међу нама. Не виде се, медији о њима не говоре, не приказују се на ТВ-у. Али Господ их све познаје по имену.

Не треба се бојати злих људи, треба их сажаљевати, јер је ђавоља енергија потпуно завладала њиховим душама и правим путем води у пакао. Такви људи су носиоци зла. Они то излучују из себе и заразе све око себе овим вирусима. Ови људи ће покушати да изазову у нама исто осећање које носе у својим срцима. То је оно чега треба да се чувамо – да на њихову агресију одговарамо злом и мржњом. То је оно што ђаво жели од нас.

Ако увек живимо са добротом у срцу и са молитвом на уснама, нема силе ни на небу ни на земљи која нас може победити. Могли би нас тући, затварати, убијати. Али у исто време наша душа ће постати чистија и светија, а место које је за њу припремљено у небеским пребивалиштима постаће више и радосније. У чему нам помаже Господ молитвама Архангела Божијег Михаила и свих бесплотних Сила Небеских.