Једног дана човек је седео близу оазе, на улазу у блискоисточни град. Пришао му је младић и упитао: „Никада нисам био овде. Какви људи живе у овом граду? Старац му је одговорио питањем: „А какви су људи били у граду који си напустио?“
„Били су себични и зли људи. Међутим, зато сам срећно отишао одатле.” „Ти ћеш овде срести потпуно исте људе“, одговорио му је старац. Мало касније, други човек је пришо истом месту и поставила исто питање: „Управо сам стиго. Реци ми, старче, какви људи живе у овом граду?“ Старац је на то одговорио: „Реци ми, сине, како су се људи понашали у граду одакле си дошао?“ „О, били су то добре, гостољубиве и племените душе. Тамо имам још много пријатеља и није ми било лако да се растајем од њих. „Ти ћеш наћи овде исте такве“, одговори старац. Један трговац, који је напојио своје камиле у близини, чуо је оба дијалога. И чим је други човек отишао, окренуо се старцу са прекором: „Како можеш дати два потпуно различита одговора на исто питање двојици људи?“ „Сине мој“, каже старац, „свако носи свој свет у срцу. Ко у прошлости није нашао ништа добро у крају из којег је дошао, неће ништа наћи ни овде. И они који су имали пријатеље у другом граду, такође ће овде наћи верне и одане пријатеље. Зар не видиш, људи око нас постају оно што налазимо у њима...” Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
|