Из архијерејске беседе (20.11.2023.):

Упорно кажу да ме чека истрага. Шта да кажем, како да реагујем (на ово)? Треба ли да се плашим? Уосталом, све што радим, радим пред вашим очима. Све што кажем, говорим или са амвона, или користећи ТГ-канал. Не радим ништа скривено. Не дозвољавам себи ништа што би могло да нашкоди мојој Цркви и мојој пастви.

Шта то радим? Све ове године говорим о политици? Или ја говорим о Јеванђељу, ја говорим о гресима? А ако политичар својим слабим умом одлучује и диктира како Црква треба да живи, да ли греши? Он греши. Видим да је особа болесна. Да ли да као архипастир прођем поред њега? Или му указати на грех који чини? Да ли је ово политика? Ако ја указујем на политику као његову болест, то се старам да му спасем душу?

Или ако, на пример, човек жели да се обуче у црквену одежду, а он на то нема право? Наравно да може да их носи. Ово је одећа. Али има ли он право да врши Божанствену Литургију, да служи, а да нема апостолско прејемство? Бојим се за његову душу. Кажем му – грешиш, болестан си. И то се зове распиривање међурелигијске мржње?