"Чим прихвате често причешћивање на литургији без потребне припреме и страха Божијег, чим иду на реформаторске литургије, ту већ прихватају и политику и учење есхатонаца и екуменизам".

"... Али ако је свештеник јеретик као есхатонци, онда Анђео Божији не служи уместо њега и код јеретика нема Христовог Причешћа, иначе би свако бирао ону јерес, која му највише одговара, која му највише угодна".

 "Раније су рукополагани достојни за свештенство, а сада се рукополажу недостојни за свештенство и ниједан есхатонац није достојан свештеничког чина, па кад недостојни може да служи, недостојни може и да причешћује недостојне".

Отац Дамаскин Светогорац

+ + +

Од кад је почео екуменски покрет, који скупља све религије у свету и води ка једној светској религији и антихристу, одмах се појавила потреба да се нађе ново учење и нова вера, заправо нова јерес, која ће да обједини све религије у свету. Тако се у Православљу појавила нова јерес – учење о есхатону, које потиче из Грчке по самој речи, а познати челник те јереси је био покојни митрополит Јован Зизјулас, који је познат као један од вођа екуменског покрета.

И та јерес је предлог православних да се обједине све цркве у свету, јер та јерес одговара свим екуменистима. И већ тридесет година та јерес влада у Српској Цркви, јер већина епископа јавно или прећутно прихвата ту јерес и већина свештеника из послушности епископима прихвата ту јерес и многи верници свесно или несвесно прихватају ту јерес. Како прихватају? Чим прихвате често причешћивање на литургији без потребне припреме и страха Божијег, чим иду на реформаторске литургије, ту већ прихватају и политику и учење есхатонаца и екуменизам.

Прелашћени хришћани говоре: ми не прихватамо учење епископа и свештеника, него морамо кроз причешће често да се сједињавамо са Христом да би се спасли, а управо то и јесте учење есхатонаца. И тада ми одговарамо њима: пазите од кога узимате причешће, јер код јеретика нема Христовог Причешћа. И тада ће сигурно многи да питају: а зар наши епископи и свештеници и стари верници не знају да је то јерес? Ми одговарамо: знају, него се ухватили у коло са екуменистима, ухватили се у политику и трговину и у светски живот, па не могу да се извуку из кола, и бива како каже народна изрека: дала баба динар да се ухвати у коло (са екуменистима), па би дала два да је пусте из кола, али неће да је пусте.

Учење есхатонаца је ово: само ако хоћеш да се сјединиш са Христом и ако узмеш причешће – ти си већ у заједници са Христом и ти си спашен. Али по јеванђељу и светоотачком предању није тако. Ако хоћеш, него – ако се удостојиш, и није довољна само добра воља, него треба бити достојан сједињења са Христом и правог Причешћа. Јесте да Господ каже у јеванђељу: „Ако неко хоће за Мном ићи“, али одмах затим каже како се удостојити: „Нека се одрече себе и узме крст свој и за Мном иде“ (Мт.17:24). И у другом јеванђељу Господ каже исто: „Ко љуби оца или матер више него Мене, није Мене достојан; и ко љуби сина или кћер више него Мене, није Мене достојан; и ко не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан“ (Мт.10:37-38).

И поставља се питање: због чега су раније Срби морали да се удостоје св. Причешћа кроз припрему поста и молитве и исповести и са страхом Божијим да приступају, а сада код есхатонаца не мораш бити достојан, него је довољно само да хоћеш? Због тога што су раније рукополагани достојни за свештенство, а сада се рукополажу недостојни за свештенство и ниједан есхатонац није достојан свештеничког чина, па кад недостојни може да служи, недостојни може и да причешћује недостојне. По Предању Цркве кроз недостојног свештеника Бог не чинодејствује, него уместо њега служи Анђео Божији и Анђео може да причести достојне хришћане. Али ако је свештеник јеретик као есхатонци, онда Анђео Божији не служи уместо њега и код јеретика нема Христовог Причешћа, иначе би свако бирао ону јерес, која му највише одговара, која му највише угодна.

Управо нова јерес о есхатону је екуменска измишљотина као предлог православних да се обједине све цркве у свету, јер то учење одговара свим екуменистима. А сама реч „есхатон“ је непозната реч и ја верујем да ни сами Грци не знају шта је то есхатон, а есхатонци употребљавају ту непознату реч да би се показали како су мудри и разумни. За њих је речено у јеванђељу:

„У тај час обрадова се духом Исус и рече: благодарим Ти, Оче, Господе неба и земље, што си ово утајио од мудрих и разумних, и открио си то младенцима (тј. простим хришћанима): да, Оче, јер тако би благовољење пред Тобом“ (Лк.10:21).

По апостолу Павлу крст је јуродство Христа ради, док су „мудри и разумни“ људи непријатељи крста Христова и о њима говори апостол Павле: „Многи ходе, за које вам много пута говорих, а сада и плачући говорим, непријатељи крста Христова; којима је кончина погибао, којима је бог трбух, и слава у сраму њиховом, који земаљски мудрују“ (Фил.3:18-19). Тачно је рекао преп. Максим Исповедник за њих, да теологија без крста јесте демонска теологија и сваки јеретик је непријатељ крста Христова. Крсна теологија је проста и разумљива, док је демонска теологија сложена и неразумљива, и то показује теологија о есхатону. Ту реч есхатон авва Јустин (Ћелијски) уопште не употребљава у својој Догматици и једино мало употребљава реч есхатологија, то је наука о последњем времену и последњим збивањима.

Ево, најпре да изложимо просту и разумљиву крсну теологију светог Златоуста на речи апостола Павла: „Молим вас ја сужањ у Господу“, из Посланице Ефесцима по преводу авве Јустина:

„Који знају љубав Христову, срамоту ради Христа сматрају блаженством већим од сваког блаженства. Ако би ми ко давао или цело небо или Павлове окове, ја бих претпоставио окове. Ако би ко хтео да ме смести или са Анђелима на небу или са Павлом, окованим у тамници, ја бих изабрао тамницу. Ако би ко хтео да ме учини једном од Сила које окружују небо и престо Божји или оваквим сужњем, ја бих више волео да постанем такав сужањ. И с правом: јер ништа нема блаженије од тих окова. Ништа нема боље него страдати ради Христа. Ја величам Павла не толико што је био узнесен у рај, колико што је био вргнут у тамницу. Ја га величам не толико што је чуо неисказане речи, колико што је био у оковима. Ја га величам не толико што је био однесен до трећега неба, колико због окова. А да су окови више од свега тога, он је то знао и сам. Ево чуј, он није рекао: молим вас ја који сам чуо неисказане речи. Него шта? Молим вас ја сужањ у Господу“.

Разумемо колико је проста и разумљива крсна теологија и свако може да је схвати. У ширем смислу „сужањ у Господу“ – то је роб ради Христа и Срби су били пет векова у ропству ради Христа и стари Срби су потпуно разумели крсну теологију, док сви непријатељи крста Христова не разумеју крсну теологију, јер они воле демонску теологију без крста, као што је о њима прорекао апостол Павле: „Биће време кад здравог учења неће слушати, него ће окупити себи учитеље по својим жељама, као што их уши сврбе“ (2Тим.4:3).