Како се одбранити од демонског духа, кад нападају свакакве мисли и жеље и осећања? То не знају данашњи Срби, док су стари Срби знали и одбијали су демонски дух страхом Божијим и стидом. Дарвин са својом теоријом о пореклу човека од мајмуна могао је да прође у Енглеској, јер тамо нема страха Божијег и стида, док у старој Србији не би прошао.

Јер једино кад се гледа обнажени човек, он стварно личи на мајмуна, и сигурно је Дарвин много гледао на голо човеково тело и сравњивао њега са телом животиња и мајмуна и на основу тога изнео теорију о пореклу човека од мајмуна. Али код Срба је срамота гледати голо тело и стари Срби би много изгрдили Дарвина, и ево, шта би му рекли: „Срам те било, Дарвине, мајмуне један! срам да те буде, Дарвине, стоко једна! како те није срамота, Дарвине, ђавољи слуго“!

Што се тиче порекла човека, то је много сложеније, него што је мислио бестидни Дарвин. Јер по телу човек личи на животињу и зато се стиди и покрива, али по духу човек личи на анђела или на ђавола, зависи кога слуша. Тако човек изгледа као чудесни спој животиње и анђела, било светог било палог, зависи кога слуша. Свети Григорије Ниски тумачи прву главу Библије и каже: „У почетку стварања намера Свете Тројице била је да начинимо човека по образу Нашем и по подобију (по сличности)...“ (1Мојс.1:26). А наредни стих о стварању каже: „И створи Бог човека, по образу Својему створи њега: мужа и жену створи њих“ (1Мојс.1:27).

Дакле, намера Свете Тројице била је да створи човека по образу Нашем и по подобију, а о стварању каже: „По образу Својему створи њега (човека)“, што значи да је створен само по образу, а није и по подобију, тј. по сличности, зато што се по подобију не ствара, него се рађа. Ево, како свети владика Николај саветује духовно рађање по подобију, тј. по сличности: „Подражавај најпре побожне људе из твога села или града, па затим побожне људе из твога народа, па затим Светитеље Цркве, и најзад подражавај Самога Христа. То је врх на који се не скаче једним скоком са дна“.

Српски народ је био богобојажљив народ и стидљив народ, страх Божији и стид чували су српски народ кроз векове. И на основу обичних народних изрека ми видимо да је стари Србин био много мудрији од данашњег лажног теолога, јер Србин је сву своју премудрост и теологију стекао на свом крсту из пет вековног ропства и многострадалног живота, док данашњи теолог, кобајаги пастир, не носи свој крст, јер „пастир добри душу своју полаже за овце“, а он проповеда демонску теологију. Види, колико је данас блуда и содомије, па нећеш чути данашњег теолога да грди содомљане и свакакве блуднике као што је то чинио стари српски народ.

Страх Божији и стид су заштита од почетка стварања света

Најпре је Бог још у Рају дао људима страх Божији, а то је страх од вечне смрти и рекао је њима: „Не узимајте од дрвета знања добра и зла, да не умрете“. Исти страх Божији и Господ заповеда у јеванђељу и говори: „Не бојте се од оних, који убијају тело и потом не могу ништа више учинити; него ћу вам казати, Кога да се бојите: бојте се (Бога,) Који има власт после убијања бацити у геену: да, кажем вам, Бога се бојте“ (Лк.12:4-5). Али ђаво (змија) рече људима: „Не бојте се Бога и вечне смрти, него слободно узмите од забрањеног дрвета и "бићете као богови“, а боље да је рекао: бићете као демони. И пошто су људи одбацили страх Божији и узели од забрањеног дрвета, одмах затим, да не би примили ђавољи дух и постали као демони, људи су добили стид као заштиту од демонског духа. Јер да није Бог дао људима стид, они би одмах примили демонски дух и постали би као демони. И тако после губљења страха Божијег и пада у грех, стид је одбранио људе од демонског духа, јер човек се стиди свога тела и греха и тако се спашава.

И тако од почетка страх Божији и стид штите људе од демонског духа. То потврђује и Господ у јеванђељу о удовици и неправедном судији, где говори: „А напослетку рече у себи (неправедни судија): иако се Бога не бојим и људи не стидим, али пошто ми досађује ова удовица, одбранићу је, да не би до краја долазила и досађивала мени“ (Лк.18:4-5). Неправедни судија није се Бога бојао и није се људи стидео, он није имао ову двоструку заштиту и примио је демонски дух, па ипак, као што се говори у јеванђељу, упорна хришћанска молитва може да обрати и човека са демонским духом. Опет то исто потврђује Господ у јеванђељу о домаћину и винограду и злим виноградарима, где стоји: „А напослетку (домаћин) посла к њима сина својега, говорећи: постидеће се сина мојега“, што значи, ако виноградари немају страха Божијег и стида, у њима је демонски дух и њима нема спасења. Опет то исто потврђује Господ у јеванђељу и говори: „Сваки, који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио блуд (или прељубу) са њом у срцу својем“ (Мт:5:28). Ко има стида, тај неће да „погледа на жену са жељом за њом“, и обратно, ко нема стида, тај обавезно „погледа на жену са жељом за њом“, јер тај нема заштиту од демонског духа. Јер Бог је дао људима страх Божији и стид као заштиту од демонског духа, па ко нема ту заштиту, тај прихвата демонски дух. Према томе закључујемо: ако ти сачуваш страх Божији и стид, и они ће тебе сачувати од демонског духа.

За доказ тога наводимо поуку из житија преп. Јефрема Сирина. Свети Јефрем се помолио Богу да му пошаље човека, од кога ће чути Божију премудрост, и одмах је пошао према граду. На путу је срео неку блудницу и видео је како бестидно гледа у њега, и он каже њој: „Шта гледаш у мене? А она одговара: „Ја гледам у човека од кога сам постала, а ти гледај у земљу од које си постао“.

Видиш ли, како свети Јефрем оптужује блудницу за бестидност, а она се позива на Библију и још јаче оптужује њега исто за бестидност?