„Свети Сава, благословени син Светога Немање (Симеона) и Ане (Анастасије), написао је Типик за монахе у Хилендару и у Студеници. Али већи део тога Типика манастирског он је наложио на сав Србски народ од царскога двора до колибе пастирске. И сељачки србски народ одржао је тај Типик до данашњега дана. Нека је слава Богу.

 Нема праве вере без поста, нема уређенога народа ни друштва без дисциплине духа која се утврђује на основу вере. Ово су добродетељи монашке, које је Свети Сава наложио на сав Србски народ: пост од јела (воздержаније), уздржљивост језика (молчаније), поштење, чедност (цјеломудрије), покорност старијима (послушаннје), молитва (бденије и трезвеније), покајање (покајаније), причешће (причашченије), милосрђе (милосердије), љубав (богољубије и сестрољубије)“.

+ + +

И сам Свети Николај био је такав, светосавски подвижник. Када је 8. јула 1938. године, после одслужене Свете Литургије у селу Тијању (била је слава цркве), провео дан са богомољцима, вратио се у манастир Свете Тројице под Овчаром и сутрадан, после јутрења, кренуо с тројичким игуманом Атанасијем да траже место за нови манастир Преображење. За ручак су, пошто је био петак, по сведочењу оца Рафаила, хлеба, парадајза, лука, паприке и соли и мало љуте ракије. Тог дана су и одредили место за нови манастир Преображење, који и до данас сија светониколајевском чистотом и духом подвижништва. Отац Рафаило о Николају каже и ово: “Почетком рата Владика је наложио на себе епитимију и подвиг да 71 дан не једе хлеба, само је чај употребљавао (на знање новотарцима који тврде да се суботом не пости! – нап. „Борба за веру“).

То је наменио за српски народ, да би Господ за време рата ублажио страдање српског народа од Немаца и међусобне револуције и братоубилачког покоља.”...

Приредио: С.Ј.