Као што је Христос у телу ишао по Галилеји и улазио у Јерусалим, тако исто и Христос у тајни причешћа улази у наше срце и наше помисли. Вароши и села који су слушали Христову проповед и гледали чуда, па се нису покајали, то означава множину наших греха који нам не даду видети истину. Отпор фарисеја означава нашу злобу, која произилази од невршења Божијих заповести.

Цело нас Свето Писмо учи како изгледају они који примају Господа, а како они који Му се противе. У Јеванђељу пак та је разлика сасвим очевидна. Слепи нису видели Богочовека, а понизни дивили су се Његовој науци. Слепи су киптели мржњом, док, су се понизни преиспуњавали радошћу. У великој Тајни Причешћа, тајни која одржава душе у закону, истини и правди, такође, покајници добијају оправдање, а који се недостојно причешћују - осуду себи припремају а не опроштај. Стога сасвим савесно треба да се припремамо за свети причест.

Ради постигнућа циља с којим приступамо овом божанском тајинству, потребно нам је имати једно нарочито расположење, извршити извесне дужности и употребити нарочите мере - пре причешћа, за време причешћа и после причешћа.

Пре причешћа покајањем и исповешћу треба се очистити од сваке прљавштине греховне, од смртних греха и несмртних, испунити што свештеник нареди на исповести. Треба се тврдо и од свег срца решити и свом душом служити једином Господу Исусу Христу, и радити само што је Њему угодно. Као што нам Он у тајни причешћа даје Своје тело и Своју крв - са душом, силом и Божанством, не треба ли помислити колико је ништавно оно што ми Њему дајемо, и не треба ли се у срцу заветовати да бар све што нам је могуће радимо у славу Његову. И кад би нам се десило да будемо обдарени неким нарочитим даром, треба бити готов: да Му с тим послужимо, слично земним творевинама и небесним силама.

Треба у срцу пожелети да примимо тајну причешћа, да би силом те тајне победили наше непријатеље и Господње. Још уочи дана причешћа, сабери и прикупи помисли о томе како Господ, Спаситељ Син Божији, Исус Христос силно жели да Га примиш у светом причешћу, и даднеш Му место у срцу своме, да би, удружен с тобом, изгнао отуда све страсти твоје и победио све непријатеље твоје.

Ова жеља Господња толико је знаменита и пламенита, да се то не може замислити умом једног створења. Кад се накупиш колико било осећаја у том смислу, потруди се још да твој ум обухвати и следеће две замисли: прво, колико се и сам Бог радује кад борави са нама у најближој заједници, као што сведочи Свето Писмо: милина Ми је са синовима људским (Приче, 8, 31); друго, колико је неоцењиво грех Богу мрзак - јер се грех удружи са нашом вољом и забрањује да нам Господ приђе и са нама се сједини, јер је грех савршено сушта противност Божанству. Будући по суштини светлост бесконачно блага и чиста, неизмерно умилна. Богу је немогуће не гнушати се греха, који није ништа друго до крајње зло, мрак, трулеж, мрскост и срамота у душама нашим. Ова Божија нетрпељивост греха толико је велика, да су од самога почетка сва Његова божанствена старања о нама, нарочито установа Старог и Новог Завета, била управљена на истребљење греха и заглађивање греховних стаза. И само страдање Господње, то је врховни рат против греха. Неки богослови и учитељи тврде, а то потиче још од светог Дионисија Ареопагита, да је било потребно, Господ наш би претрпео хиљаду смрти те да уништи силу греха. Толико је велика воља Његова да одбаци грех.

Увидевши помоћу таквих размишљања колико силно жели Бог да уђе у срце твоје, и да тамо порази твоје непријатеље који су и Њему непријатељи, - мораш у себи осетити живу жељу да Га примиш у себе, да на делу покаже каква је Његова моћ. Кад се тако одушевиш и окрепиш и помоћу наде постанеш одважан, што ће ти доћи небески Архистратиг твој Христос, позивај на борбу ту страст која ти највише досађује и коју желиш победити мржњом, презрењем, одвратношћу. Треба се вратити молитвеном расположењу.

На дан причешћа опомени се свих својих слабости и прегрешења која си учинио после дана причешћа које је предходило овом. Сети се како си слепо и без страха све то урадио, као да код тебе није био Бог и Судија који то види. Кад подлегнеш срамним страстима и грешиш, презиреш Бога и страдање на Крсту. Твоју ружну вољу стављаш изнад добре воље Божије. Видећи такву своју неблагодарност покри лице стидом. Да те не поремете мисли о греху. Покајањем можеш Господа склонити на милост. Реши се понова да служиш само Њему, и Он ће доћи к теби, и бездном благости потопиће сву твоју неблагодарност, сву твоју маловерност. Приђи Му са чувством смирења, са надом, љубављу и преданошћу, спремивши Му у срцу пространу скинију. Истерај из срца мисли о материји и стварима, прочисти чувства од страсти. Затвори врата на срцу да ништа на њих не уђе осим Господа.

После причешћа реци Господу, госту своме: Ти видиш, свеблаги мој Господе, како падам у грех на своју штету, и колику моћ има нада мном страст која ме напада, и како сам немоћан да је се ослободим. Помози ми и нахрани ме борбеном снагом. Или Сам узми моје оружје и порази непријатеље моје."

Употреби све молитве, сва благодарења, што си доживео да те посети тако богат и моћан цар. Па онда тражи од Њега помоћ да поразиш и искорениш своје непријатеље - страсти. Мисли, ради чега живиш на земљи.

Мисли, како ти ваља прећи долину смрти. Мисли, да ће све земаљско проћи. Сам нисам. Код тебе је извор живе воде, живот, пут и спасење. Цела спрема за победу греха. Нов устав живота и нова радост.

„Мисионар“, 12. децембар 1936.