Поштовано уредништво „Борбе за веру“, помаже Бог!

Драга браћо и сестре ово је наша молба и позив свим Православним  Србима епископима, свештеницима, ђаконима, монасима и верном народу да  подигну свој глас и устану у одбрану Православне вере и наше Српске  Православне Цркве. Сам непомјаник потстакао је истанбулског патријарха  и његове послушнике међу Србима да споља и изнутра преварама,  подвалама и неистинама раслабљују, обезблагодаћују и разарају  Православље. Сви смо већ годинама сведоци тога!

Идолопоклонички однос према јерарсима (грчким студентима) Амфилохију,  Атанасију и Иринеју, истрајавање на чланству у Светском савету  „цркава“, екуменистичко-фанариотска пракса и форсирање погубне  Зизјуласове теологије на БФ СПЦ, кварење вере, богослужења и предања,  уклањање ЕРПКиМ Артемија са трона, толерисање дарвиниста, расколника и  издајника СПЦ-е у епископату, давање аутокефалности Цркви у Северној  Македонији, предавање Православног расејања јеретичко-расколничком  патријарху Турске...

Сада видимо на делу покушај прављења паралелне Православне Цркве која  би имала своју „свету столицу“ у Истанбулу, проглашавање неканонским  оних помесних Цркава које се не слажу са папистичким претензијама  Вартоломеја истанбулског и њихово стављање ван закона у спрези са  влашћу и на крају пут ка уједињењу са римо-католицима о Васкрсу 2025. Будите уверени да је ово, што се сада дешава у епархији  аустријско-швајцарској тачније у појединим парохијама у Аустрији, само  пробни балон који ће се дефинитивно пренети и на остале делове  расејања СПЦ-е. Ако неко још теши себе и уљуљкује да се овај сценарио  неће догодити код њега у епархији или парохији – грдно се вара. Обратите пажњу!!! Истанбулски патријарх нашу Помесну Цркву назива  Црква у Србији! Све оне делове СПЦ-е који се простиру изван државе  Србије, дакле, сматраће (сматра!) расејањем на које мисли да полаже  право.

 Сабирали смо сведочења наше браће и сестара о дешавањима у њиховим  парохијама у којима су бивши свештеници СПЦ-е, под изговором тражења  заштите од наводног прогона Андреја Ћилерџића, прешли у истанбулску  патријаршију. У међувремену један од њих, свештеник Александар  Станковић, се вратио под окриље СПЦ-е и већ је служио у Цркви Светог  Саве у Бечу. Свештенику Далибору Брнзеју је раније одузета парохија  али је под покровитељством митрополита истанбулске патријаршије  Арсенија, који управља Православном веронауком у Аустрији, остао да  ради као вероучитељ у месту Браунау на Ину. Он на свом фб профилу  поставља фотографије освећења славских обележја са децом (вероватно  Српском) на Светог Архангела Михаила. Сада је добио и богослужбено   место у Матигхофену (25 минута аутом од места Браунау) и са  благословом митрополита истанбулске патријаршије Арсенија, уз подршку  инспектора за Православну веронауку Архимандритиса Пасхалиса у  четвртак, 21. децембра 2023. је служио „предбожићну“ Литургију за  ученике!!! Фанариоти су овим превазишли и њиховог, у отпадништву од вере учитеља, покојног Јована Зизјуласа. У Православној Цркви не  постоји, као код римо-католика, Света Литургија за ђаке, старе људе,  фамилију и слично. Овим поступцима свештеник Далибор подрива рад  парохије Светог апостола Марка у Браунау. У Грацу, на пример,  свештеник Миомир Сандо је превео своје парохијане жедне преко воде  (питамо се да ли су свесни тога?) и са читавом Црквом и великом сумом  новца прешао право у руке патријаршије у Турској. Парохија у Инзбруку се надалеко прочула по срамној расколничко-издајничкој делатности  бившег свештеника Александра Столића и његових подражаваоца који, како  сазнајемо, не престају да ометају богослужење новопостављеном  свештенику и тиме, нажалост, чине грех црквоборства. Од СПЦ-е  рашчињени свештеник Ново Лазић је примљен у свезу клира истанбулске  патријаршије и добио је парохију у Салцбургу у којој служи и тако  дакле дели Српску Црквену заједницу у парохији Покрова Пресвете  Богородице.

Ова тројица очекују од епископа бачког и администратора црквених  јединица у Аустрији да буду враћени у СПЦ!?! Упркос томе што на  богослужењу помињу митрополита Арсенија Кардамакиса неки од њих, као  вукови у јагњећој кожи, варају Српски народ убеђујући их да су само  привремено прешли у истанбулску патријаршију а да, наиме, још увек  припадају СПЦ-и!!! Истина је да су својевољно напустили СПЦ-у без  претходно добијеног канонског отпуста. Воде отворену подлу фанариотску  политику против СПЦ-е а надају се повратку на парохије СПЦ-е!?! Тиме  свесно наш народ подводе под гиљотину његових осведочених  душегубаца.Како је то могуће?

Поступак удаљавања владике Андреја из овог дела епархије извршен је  експедитивно и гле чуда, о томе су унапред сазнање (изгледа, обећање!)  имали побуњени свештеници. Зашто тада Синод није заштитио нашу СПЦ-у и  од срамне саблазни коју су починили ови свештеници? Владика бачки је  више пута долазио у Беч и најмање два пута позивао на разговор  расколнике који, вођени само и једино сопственим интересом, покушавају  да поделе, изблате и унизе СПЦ-у. Они се међутим нису појављивали на  изненађујуће предусретљив позив епископа бачког. Ако би, не дај Боже,  владика бачки аболирао ове свештенике то ће значити да је сво срамно,  скандалозно, користољубиво и расколничко деловање и понашање дотичних  било (још једна) од њега лично „добро“ испланирана представа зарад  коначне предаја Српског расејања патријарху Турске. Како иначе  објаснити да један (страх и трепет) епископ типа Иринеја Буловића,  који једним актом (без разговора) уклања проблематичне свештенике,  сада показује толико разумевања, трпељивости и снисхођења за сво горе  наведено понашање и деловање ове тројице свештеника против СПЦ-е?

Након два месеца од преузимања надзора над овим делом епархије од  стране епископа Иринеја и након безсавесног, дрског и безобзирног  опструисања рада и деловања СПЦ-е од тројице свештеника у поменутим  парохијама – ни једно једино епархијско саопштење по овом питању није  издато! Ни једном речју не покушаше да поврате мир и уклоне саблазан.  Да су којим случајем ова тројица прешла у епархију рашко-призренску у  егзилу одмах би били рашчињени. Негде прочитасмо један сасвим  одговарајући коментар:"Константинопољска патријаршија дође као  еклисиолошка депонија - место за одлагање људског смећа!" Познато је да многи клирици СПЦ-е прате рад интернет странице „Борба  за веру“ тако да бисмо желели да се овим путем обратимо и епископу
администратору.

Ваше Преосвештенство, ми веома пажљиво пратимо Ваше деловање у овој  богоспасаваној епархији СПЦ-е и захтевамо да уважите реалност да од  укупног броја Православних хришћана у Аустрији Срби чине велику  већину!!! Фанариоти који би хтели да нас потчине под њихову јеретичку  власт чине занемарљиву групу на овим просторима и без домаћих  издајника међу Србима не могу имати никаквог успеха. Заиграли сте  се!!! Народ такође чини Цркву Христову, не само епископи и свештеници.  Верни народ јесте царско свештенство. По речима митрополита Флорине  Августиноса Кандиотиса:

„На жалост не постоји данас Златоуст, не  постоји данас Василије, не постоји данас Григорије Назианзински. На  жалост, и ово мало добрих епископа што је остало је плашљиво, немају  храбрости да се боре! Боје се лоших, боје се да их не рашчине, јер су  у могућности да их рашчине. А заборављају добри епископи, да је једно  расчињење част, за онога кога рашчине такви лоши епископи. ...Свештенство се не бори. Нема борбеног духа више. Шта ће ли се  догодити? Борба пада на народ.“ Дакле, тај исти верни народ треба  својим АМИН да потврди или не потврди Ваше одлуке. С тим у вези треба  да ускладите и Ваше поступке. Желимо да Вам изнесемо свој јасан и  чврст став да Православни Срби у Аустрији (а верујемо ни било где у  свету) никада неће пристати да потпадну под власт патријаршије у  Турској. Биће онда као у Небеској Литургији Светог владике Николаја:  „Празне цркве ка пећине пусте, празне душе, па празне и цркве.“ Ми смо верна чеда Светога Саве и наше Светосавске СПЦ-е и желимо да  тако и остане макар морали и попут првих хришћана у катакомбе. Господ  Бог има последњу реч и на Њега полажемо сву своју наду!

 Име познато уредништву