Један сељак је дошао једном богаташу за време глади са молбом да му позајми хлеба. Овај се показао немилосрдан и није хтео да га слуша.

Сељак поче да плаче и оде светом Спиридону. Светитељ га је утешио и сутрадан ујутро сам дошао к њему и донео гомилу злата:

-„Однеси злато трговцу и дај га као залог, а трговац нека ти да на зајам хлеба, а кад дође жетва, откупи овај залог и донеси га мени“.

Глад је прошла, сељак је хлеб који је узео са каматом дао богаташу и, узевши залог, однео га Светитељу. Он је злато и кренуо према својој башти, водећи са собом сељака. Ушавши у башту, положи злато крај ограде, подиже очи ка небу и узвикну:

– Господе мој, Исусе Христе, који Својом вољом све ствараш и преображаваш! Ти, који си некада Мојсијев штап претворио у змију пред очима цара египатског (Изл. 7,10), заповедио си овом злату, које си претходно преобразио од животиње, да поново поприми свој првобитни облик: сада ће и овај човек знати како се Ти бринеш о нама!

Превод и приређивање: "Борба за веру"