Божанска благодат све решава „Ако би неко заиста примао Божију благодат свакодневно кроз причешће, он би доживео преображење као на Тавору и за 40 дана он би постао као свети Мојсеј Боговидац и његово лице би постало толико светло да народ не би могао да гледа у њега и морао би да покрива лице. Али од тога нема ништа и све је више неизлечивих Јудиних болесника у црквама и манастирима“ Отац Дамаскин Светогорац
Отац Дамаскин Светогорац Све у Цркви бива ради Божије благодати и све зависи од Божије благодати. Одувек је Божија благодат чувала Србе и то је ушло у српски поздрав: помаже Бог, Бог ти помого и С Богом. А тај српски поздрав значи, да је Божија благодат одувек помагала Србима и да је Слава помагала и зато су Срби славили Славу. Колико данас има Срба у Србији? Сада је одбачен српски поздрав од већине, јер зашто се поздрављати са помаже Бог кад Бог њима не помаже, и зашто славити Славу кад Слава њима не помаже? И тако већина показује да они нису Срби. То указује да се повлачи сада Божија благодат и зато антихрист све више напредује у свету, а док се Божија благодат не повуче, ђаво не може ништа учинити. Ево због чега се повлачи. због тога што људи не траже Божанску благодат, него земаљску благодат, Јуда је завладао и у Цркви и зато се повлачи Божанска благодат. Јер Христос је дошао у Цркву и даје Божанску благодат, док је апостол Јуда дошао у Цркву и тражио земаљску благодат, Јуда је главни непријатељ Христов и по љубави земаљска благодат је главни непријатељ Божанске благодати. И зато је Господ трпео Јуду да покаже као пророчки: да ће Јуда бити највећи противник и рушитељ Цркве. А шта то значи кад неко не тражи Божанску благодат, него земаљску благодат, то ћемо разумети у Јеванђељу. Господ говори: „Не мислите, да дођох да донесем мир на земљу: не дођох да донесем мир, него мач; јер дођох да раздвојим човека од оца његова, и кћер од матере њене, и снаху од свекрве њене: и непријатељи човеку су домаћи његови“ (Мт.10:34-36). И да би показао да то није случајно и погрешно речено Господ понавља то исто у другом јеванђељу: „Мислите ли, да дођох мир дати на земљу? Не, кажем вам, него раздор; јер од сада ће пет у једном дому бити раздељени, три против два, и два против три; разделиће се отац против сина, и син против оца, мати против кћери, и кћер против матере, свекрва против снахе своје, и снаха против свекрве своје“ (Лк.12:51-53). Зашто Господ два пута говори да је дошао да донесе раздор у породици и да ће бити раздора у породици? Све бива ради благодати, људи се деле и расправљају и свађају ради благодати, или земаљске или Божанске благодати, а као што знамо, нико не може тражити и земаљску и Божанску благодат, него или једну или другу. Па ко тражи земаљску благодат, тај уз њу добија и ђавола, и зато тај не подноси хришћане, који траже Божанску благодат, зато што ђаво не подноси Божанску благодат: и отуда је раздор неизбежан. Према томе, тумачење Јеванђеља је ово: „три против два“ значи, три Јудина против два Христова; исто тако „два против три“ значи, два Јудина против три Христова. И не само у породици, него и у народу бива раздор ради благодати, или земаљске или Божанске благодати. Стари Срби су пет векова тражили и имали Бога и Божанску благодат, па ко је тражио ђавола и земаљску благодат, тај је прешао у муслимане или католике. И тако можеш закључити због чега јеретици и иноверци не подносе Православце Због тога што је код њих ђаво и земаљска благодат, док је код православаца Бог и Божанска благодат, па ђаво не подноси Божанску благодат и он мора то да покаже, ђаво мора да покаже да не подноси Божанску благодат и отуда је раздор неизбежан. И не само да у породици и народу бива раздор ради благодати, него и у самом човеку бива раздор ради благодати као што говори апостол Павле: „Плот жели против духа, а дух против плоти: и они се противе једно другоме, тако да не чините оно, што хоћете (тј. што дух хоће)“ (Гал.5:17). Јер тело жели земаљску благодат и добија уз њу и ђавола, док дух жели Божанску благодат, и отуда је раздор у човеку неизбежан: зато што ђаво не подноси Божанску благодат. О Божанској благодати говори и апостол Павле: „И за премнога откровења да се не преузносим, даде ми се жалац у плоти, анђео сатанин, да ми пакости чини, да се не преузносим. О томе трипут Господа молих, да одступи од мене; и рече ми Господ: доста ти је благодат Моја: јер сила Моја у немоћи савршава се (показује се савршено)“ (2Кор.12:7-9). Господ је рекао Апостолу: „доста ти је благодат Моја“, па ако се хришћанин сукоби са демонима, демони не могу да поднесу Божију благодат и пре или после морају да одступе од хришћанина. Опет о Божанској благодати говори Господ: „Али чувајте се од људи: јер предаваће вас на судове, и по зборницама својим биће вас, и пред владаре и цареве водиће вас Мене ради, за сведочанство њима и незнабошцима. А кад вас предају, не брините се, како или шта ћете говорити: јер ће вам се дати у тај час, шта ћете говорити; јер нећете ви говорити, него Дух Оца вашега говориће у вама. А предаће брат брата на смрт, и отац чедо: и устаће чеда на родитеље и побиће их; и сви ће вас ненавидети имена Мога ради: али ко претрпи до краја, тај ће се спасити“ (Мт.10:17-22). Јеванђеље заповеда, да исповедаш веру и да идеш на суд ради Божије благодати и Дух Свети ће говорити кроз тебе. И обратно, ако не исповедаш веру и ако не изађеш на суд, ти нећеш познати Божију благодат. И мада ћеш ти имати земаљску благодат и бити у миру са свима у породици и у народу, али Божанску благодат нећеш никад познати. Према томе закључујемо: све у Цркви треба да бива ради Божије благодати и ради Ње Бог допушта невоље и недоумице и проблеме и спорове и сукобе и борбе и ратове. И ништа се не може решити без Божије благодати, јер Она једина све решава и без Ње ништа се не може решити. Јер Бог све то допушта ради Своје благодати – да би Она решила све те невоље и спорове и сукобе. Јудина црква На основу тога сада да размотримо стање благодати у данашњој Цркви: да ли све бива ради Божанске благодати или ради земаљске благодати? Прво: У августу 2000. године, 36 свештеника на челу са епископом шабачко-ваљевске епархије Лаврентијем били су на поклоњење папи римском и Степинцу. Но, ми знамо да је човек слаб и склон греху и може да погреши и патријарх и епископ, али може и да се покаје. Зато је после тога Црква требала да позове њих на црквени суд и на исти суд да позове и Бога као Сведока – Мартирос на грчком, јер Бог воли верног Сведока као што говори у Откровењу: „Антипа верни Сведок Мој, који је убијен код вас (у Пергаму), где живи сатана“ – и ту би требала да се пројави Божија благодат као што је Господ заповедио: „не брините се шта ћете говорити на суду, јер ће Дух Свети говорити у вама“. И требало је на црквеном суду испитати папине поклонике: да ли су тамо тражили Божанску благодат или земаљску благодат? Па можда би се они и оправдали и доказивали како су имали побожне намере, можда би рекли овако, на пример: ми смо били тамо да би превели папу и католике у Православље и да би им предали Божанску благодат. Међутим, није било никаквог суда и никаквог спора око Божанске благодати код папиних поклоника и готово нико није оспоравао Божанску благодат код њих, и тако је постало неоспорно да је то Јудина црква, јер у Јудиној цркви нема спора око Божанске благодати, него једино има спорова око земаљске благодати, јер нико у Јудиној цркви и не тражи Божанску благодат, него тражи земаљску благодат. И поставља се питање: колико има благодати у Јудиној цркви? Верујемо да има исто толико, колико је било и код апостола Јуде, а то је углавном благодат ради покајања, која позива на покајање. Као што Бог тада није одбацио потпуно апостола Јуду док није извршио самоубиство, тако верујемо да ни сада не одбаца потпуно његову цркву, и верујемо да Јудина црква има исту благодат као и њен апостол Јуда. Друго: Српска Црква је променила богослужење са црквенословенског на српски језик, а у појединим епархијама измењен је вековни литургијски поредак. После тога није било никаквог црквеног суда ни расправе о благодати новог богослужења, нити је Бог позиван на црквени суд као Сведок – Мартирос, нити се пројавила Божанска благодат као што је Господ заповедио: „не брините се шта ћете говорити на суду, јер ће Дух Свети говорити у вама“. А требало је да се испита: колико има Божије благодати у старом богослужењу, а колико има у новом богослужењу, па где има више – то и држати. Па ако би Јуда рекао: има једнако и у једном и другом, он сам признаје није познао благодат ни у једном ни у другом, јер Бог у Јудиној цркви углавном не пројављује Своју благодат. А ако би Јуда рекао: има више у новом, то је очигледна лаж, јер раније је било много више исцељења болесника него сада. И тако, није било никаквог црквеног суда ни расправе око благодати новог богослужења, јер ту је Јудина црква, у којој не траже Божију благодат, па није ни потребан суд и расправа ради Божије благодати. Треће: пре 30 година на богословском факултету је избачена Догматика Авве Јустина и убачена екуменска догматика из Грчке и истовремено у Цркви је уведено као захтев: причешћивање свих на свакој литургији и не треба бити достојан. Екуменска догматика, као што сама реч говори, обухвата целу екумену, цео свет и не ограничава се на мало и свето Православље, она настоји да помири и уједини све јеретике и све иноверце: и Оригена и папу римског и протестанте и уопште све јеретике и све иноверце, и има подршку свих власти и богаташа који владају екуменом, тј. целим светом. И после тога није било никаквог црквеног суда ни расправе о благодати нове догматике и новог причешћивања. А требало је по светим Оцима да се испита и упореди Јустинова Догматика и екуменска догматика и да се утврди: која је Православна, а која је јеретичка? И требало је да се испита колико има Божије благодати у причешћивању свих на свакој литургији без испитивања ко је достојан и ко није? Јер ако би неко заиста примао Божију благодат свакодневно кроз причешће, он би доживео преображење као на Тавору и за 40 дана он би постао као свети Мојсеј Боговидац и његово лице би постало толико светло да народ не би могао да гледа у њега и морао би да покрива лице. Али од тога нема ништа и све је више неизлечивих Јудиних болесника у црквама и манастирима, јер по Јеванђељу и Предању зли духови се изгоне молитвом и постом и на крају причешћем, а само причешћем без поста и молитве – тако Јудини болесници постају неизлечиви. Зашто су обавезни пост и молитва? Зато што се постом уздржавамо од земаљске благодати и молитвом тражиш Божанску благодат. Али Јуда не би био Јуда кад би се уздржавао од земаљске благодати и кад би тражио Божанску благодат, и зато пост и молитва нису обавезни у Јудиној цркви, а ни Божанска благодат није обавезна, док је земаљска благодат обавезна у Јудиној цркви. Према томе, због Јуде и његовог племена сада се свуда повлачи Божија благодат и не треба се чудити што антихрист све више овладава у свету, јер док се Божија благодат не повуче, ђаво не може ништа учинити. И не треба се чудити што је Јуда толико моћан у свету и што је толико изродио своје деце, тако да Јудино племе влада свуда у целом свету. На крају можемо једино да саветујемо правим хришћанима: никако не примај причешће од Јуде, јер сама реч причастије значи: примити удео или учешће са неким, а овде са Јудом, тако да тим причешћем човек прима удео и учешће са Јудом. И никако не дај новац Јуди, осим по крајњој нужди, па можда се Јуда и покаје кад остане без новца. Мада је мало вероватно да ће Јуда остати без новца, јер он се повезао са свим властима и богаташима овога света. А што се тиче Божанског Причешћа, ако је човек достојан, њега могу да причесте и анђели невидљиво, као што говори преп. Серафим Саровски: „Покадкад бива овако: овде на земљи човек се причешћује, а Господу, у суштини остаје непричешћен; други, пак, жели да се причести, али се због нечега његова жеља не испуни – такав се на невидљив начин удостојава Светог Причешћа преко Анђела Божијег!“ Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
|