Ако се „глобални договор“ са Фанаром спроведе, онда ће и Грци и Ватикан добити своје несумњиве користи.

Конкретно, Константинопољска патријаршија ће показати да ни кршење канона ни легализација расколника не могу пољуљати њен статус „прве“ у православном свету. А ако је тако, онда се статус „источног папе“ за поглавара Фанара може и треба коначно потврдити, претварајући Помесне Цркве у послушни додатак „истанбулског двора“.

Заузврат, за Ватикан ће значајно јачање позиције партнера спремног да поведе светско православље у унију са РКЦ бити добра помоћ у промовисању глобалних екуменских иницијатива. На крају крајева, до 2025. је остало јако мало. И за католике би било сјајно када би патријарх Вартоломеј приступио значајном датуму и одлукама о „обнављању хришћанског јединства“ као „неоспорни вођа“ православног света.

Шта ће Руска Црква добити као резултат договора?

Судећи по развоју ситуације са митрополитом Леонидом, изгледа да су Грци тражили његову главу са наше стране као доказ спремности Руске православне цркве да склопи посао. Ако је то тако, онда одговарајуће одлуке у вези са јерархом показују да Руска Црква са слабе позиције приступа споразуму са Грцима. На шта се може рачунати у овом случају није баш јасно.

Али нешто друго је јасно – Руска православна црква ће свакако претрпети озбиљне репутационе и друге губитке.

Прво, сваки договор са Грцима довешће или до потпуног затварања пројекта Афричког егзархата, или до туљења његове мисије и претварања у иницијативу која полако бледи. Због тога ће Руска Црква изгубити како поверење Африканаца који су у њу веровали, тако и историјску шансу за мисионарски продор великих размера на континент.

Друго, Руска Православна Црква ће пропустити прилику да постане светски центар традиционалног Православља, окупљајући око себе снаге којима је стран курс спајања са католицима, признавања „нетрадиционалних вредности“ и слеђења либералне агенде.

Треће, слабост коју показује Московска патријаршија може навести руководство неких Помесних Цркава да прогура Руску Православну Цркву по питањима од интереса за њих (на пример, црква Букурешта не би имала ништа против да „загризе“ Молдавију, Буковину и части Одеске области са канонске територије Руске Цркве).

И последња ствар. Приклањање Грцима неће гарантовати да ће се Фанар у будућности уздржати од новог напада на Руску Православну Цркву. Својевремено је наша страна „прогутала” инвазију фанариота на Естонију, а годинама касније, уверени у своју некажњивост, задали су још снажнији ударац, доделивши томос расколницима у Украјини. Да је такав сценарио реалан сведочи и недавна публикација на сајту Руске Цркве. Прочитајте само шта је својевремено рекао и обећао Руској православној цркви Патријарх Вартоломеј. (http://www.patriarchia.ru/) И све је дрско прекршио. У светлу овога намеће се логично питање: шта би могло да спречи њега или новог истанбулског патријарха да понови сличан трик после следећег „прегруписавања“ наше Цркве?