|
 Нисам желео да говорим о кадровским решењима последњег Синода РПЦ, али с обзиром на талас информација, то ће ипак бити неопходно. Разни аутори су више пута примећивали да је само пензионисање епископа који није напунио 75 година, па још и без подношења [његове] молбе - скандал. И овај скандал, с обзиром на широку популарност митрополита Леонида (Горбачова), одјекује далеко ван граница Русије и РПЦ, има још и међународни карактер.
Мало је вероватно да ћу одати тајну, ако кажем, да се о овој кадровској одлуци Синода сада расправља у скоро свим помесним Црквама. Негде са недоумицом, а негде, као у Александријској патријаршији, и са нескривеним задовољством. Шта све ово значи за даље позиције РПЦ у светском Православљу и на међународној арени уопште? Само једно – она може бити гурнута у напуштање егзархата у Африци или југоисточној Азији, помирење са Грцима под грчким условима, признање ПЦУ. И зашто, заиста, не[ће бити тако]? Многи су почели да говоре о томе недвосмислено. И, коначно, не може се занемарити ликовање у украјинском црквеном интернет-сегменту, који је подржао одлуке „сабора“ у Феофанији. Тамо већ отворено прете свима који су сарађивали и једноставно људски подржавају митрополита Леонида. И, што је најважније, још више су се оснажили у исправност свог пута – удаљавања од Руске цркве и патријарха Кирила. И, као што можете претпоставити, захтевају више уступака... У суштини, неопходно је напоменути, прича око самог митрополита Леонида је лоша не само зато што ју је управљачка врхушка патријаршије избацила ван палубе и видљиво се обрачунала са светлим [примером], али прилично тешким, јерархом. Ово је удар на позицију РПЦ у светском Православљу. Ово је удар на позицију РПЦ у Украјини. И не само то. У Молдавији и Белорусији, мислим да такође већ добро размишљају... Сећам се како ми је неко доста давно говорио, да „на врху“ у патријаршији много не воле људе, који имају своје мишљење. Наводно, неко је предстојању РПЦ предвидео понављање судбине патријарха Никона. Но одлуке које доводе до подривања ауторитета РПЦ у Русији и ван ње, могу много брже да приближе изгледе за Нови Јерусалим, него негодовање спољних противника. Посебно, што је Грцима толико потребна капитулација РПЦ и признање безусловне превласти Фанара. Хоћемо ли пристати на услове Грка? Католика? Или можда признамо ЛГБТ? Али шта је са Канонима, а шта са Саборним правилима и свим оним, о чему се тако много причало последњих година? Испада да је све прашина? А после последњих одлука Синода РПЦ, није јасно шта се дешава. Постоји мишљење, да је Његова Светост у садашњој ситуацији једноставно дужан да верној деци РПЦ каже како ће се даље развијати егзархати у Африци, југоисточној Азији, као и „украјинско питање“... Желео бих још да чујем и о перспективама односа са католицима након најаве могућности „благосиљања“ истополних „парова“. Уопште, ми, верна чеда Руске цркве, веома бисмо желели знати, којим путем наш Свјатјејши кормилар води нашу црквену лађу. Ми се надамо, не до гребена... Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
Извор: "Правблог" |
