header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Василиј Мирјанин: Папизам Константинопоља као мост ка признавању римокатоличког папизма Штампај Е-пошта
субота, 13 јануар 2024

 Занимљиво је посматрати развој аргумената присталица Фанара. Један од њих - неки јеромонах Никита, житељ атонског манастира Пантократор - покушао је да оправда примат константинопољског патријарха наводећи примере мешања поглавара Римске цркве у послове других помесних Цркава, када он још није био у расколу.

Према мишљењу аутора чланка, ови примери доказују да је такво мешање - нешто нормално и закономерно у Цркви. Наводно, „први по части“ има право на такве радње.

Даље он тврди, да је Халкидонски Васељенски сабор дао једнака права (са Римом) Константинопољској цркви, а после раскола 1054. године остао је само један „први по части“.

Поставља се логично питање: а у чему је онда тај озлоглашени „папизам“, против кога су се многи константинопољски патријарси тако жестоко противили све до ХХ века? Ако мешање у послове других Цркава - није папизам и није узрок Велике шизме, шта је онда папизам? Изгледа, да овај светогорац папизам своди на догму о папској непогрешивости и наглашава, да пошто је константинопољски патријарх донео одлуку (о Украјини) заједно са Синодом Константинопољске цркве, то онда више није папизам.

Заправо, свођење феномена папизма искључиво на догму о непогрешивости је - нетачно. А позивање на то, што су одлуке донете заједно са Синодом не мења суштину ствари. Иначе, сличним аргументима се користе и римокатолици – они кажу, римски папа  се саветује са кардиналима итд.

Саборност у Православљу не може бити замењена Синодом неке засебне помесне Цркве. Константинопољска црква, било у лицу једног патријарха или у лицу свег свог епископата, не може бити изнад свих осталих и деловати без њихове сагласности у питањима координације међуцрквених односа.

У контексту овог чланка може се приметити још један моменат. У ствари, сви аргументи изнети у њему - су у корист уније са Католичком црквом, и откривају модел, који ће постати основа за ову унију. Наиме - фанариоти већ сада не зазиру да признају примат Рима, под условом да он признаје, у одређеном тумачењу, 28. правило Халкидонског сабора (о секундарном примату Константинопоља после Рима). А догму о непогрешивости и филиокуеу либерални православни теолози одавно су прогласили ирелевантном.

На тај начин, папистичка теологија Фанара чини Православље рањивим за римски папизам, јер користи углавном сличне аргументе и руши концепт саборности, уз помоћ којег су се православни супротстављали католицима.

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

Извор: "Правблог"

 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( субота, 13 јануар 2024 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 27 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.