Посета римског папе једној православној земљи слична је продору тројанског коња

Ствар је у томе, што се сврха такве посете никада не своди на једноставну комуникацију са својом паством. Она је увек повезана са конкретним плановима за даље унапређење или јачање католицизма.

По правилу, неко време после доласка римског понтифекса активира се низ пројеката, који се односе на јачање положаја грко-католика или римо-католика у тој земљи.

На пример, након доласка папе Јована Павла II у Украјину, почеле су да се активно развијају грко-католичке структуре, медији, образовне институције итд. На истоку и југу Украјине створени су „егзархати“ УГКЦ, а катедра њеног шефа је премештена у Кијев.

У мају 2019. папа Франциско је посетио Бугарску, а у децембру исте године унијатски егзархат је уздигнут (https://t.me/pravblogs/1335) на статус епархије.

Јован Павле је 1999. посетио Румунију. Таман када је власт била либерална и могла да допринесе позитивном решењу питања реституције црквене имовине. Иако не одмах, али ово питање је решено у корист унијата. 2005. године је ступио на снагу закон о реституцији имовине Грко-католичке цркве, упркос критикама од стране Румунске православне цркве.

И таквих примера се може навести још.

По нашем мишљењу, позивање римског папе у Белорусију је погрешан корак њених власти. Ако од ове посете очекују било какву политичку корист, онда ово није добра идеја.

Као што смо већ писали (https://t.me/pravblogs/1336), Ватикан увек тумачи споразуме на свој начин и често их не испуњава. Осим тога, оваква посета ће изазвати негативну реакцију православне Цркве и јавности.

Међутим, Ватикан може прихватити позив само ако буде уверен, да ће реализација његових пројеката бити загарантована. Време ће показати, колико далеко су белоруске власти спремне да оду у сарадњи са Ватиканом.

#Василий_Мирянин