После детаљног истраживања бискупија и заједница широм Немачке, стручњаци су утврдили да је број случајева сексуалног злостављања малолетника код њих на истом нивоу као и у Римокатоличкој цркви

„Ово је мрачан дан за Протестантску цркву у Немачкој. Данас би у ствари требало да звоне сва звона и да се заставе спусте на пола копља,” каже Детлеф Цандер, који је као дечак био жртва сексуалног злостављања у црквеним институцијама.

За Евангелистичку, односно Протестантску цркву то је био дан моралне катастрофе: након детаљног истраживања бискупија и заједница широм Немачке, стручњаци су утврдили да је број случајева сексуалног злостављања малолетника код њих на истом нивоу као и у Римокатоличкој цркви.

А утврђено је и то да у Протестантској цркви још увек нема праве жеље за суочавање с тим злочинима. Већ дуже време зна се за Цандера и то да је он као дете годинама био сексуално злостављан у једном дому под управом Протестантске цркве. Његово присуство на представљању истраживања „Сексуално насиље и други облици злостављања у Евангелистичкој цркви и дијаконијама у Немачкој” даје додатну тежину тим открићима.

На 870 страница извештаја наводи се да је у протеклим деценијама било најмање 2.225 жртава и 1.259 осумњичених починилаца. Али, то је само „врх леденог брега”, каже Мартин Вацлавик, професор социјалног рада на Високој школи у Хановеру, који је био руководилац тог истраживања. Његова груба процена гласи да је и број жртава и број починилаца вероватно троструко већи – око 9.355 малолетних жртава и око 3.500 криваца.

Од утврђених злочина, добра трећина су пастори или други људи из Цркве. А кривична дела су се догодила у свим институцијама Протестантске цркве, у дечијим домовима под њиховом управом, баш као и у институцијама дијаконије и у жупама, преноси Дојче веле.

Вацлавик не само да набраја злочине, он је присиљен и да готово нечувеним речима критикује комплетну Протестантску цркву у Немачкој. Каже да у њој постоји „институционална тромост” и „патологизација погођених”, да има „замућивања и пребацивања одговорности” и да то није само ствар појединаца, већ „институционални феномен” Евангелистичке цркве.

Другим речима: нико није крив, а ако јесте, то је увек нетко други.

Није претерано рећи да Протестантска црква у Немачкој након представљања овог извештаја више неће, а и не сме да остане онаква каква је била. Много година је била у сенци огромног проблема у Католичкој цркви у којој је скандал са злостављањем избио још 2010, па онда и 2014, све до 2018. Чак три године пре Протестантске цркве која је то урадила тек у децембру 2023, Католичка црква је договорила јединствене критеријуме обраде случајева с Независним повереништвом за случајеве сексуалног злостављања деце из Берлина.

Све то отвара још много питања: дуго се баш од протестантских верника могло чути да је у Католичкој цркви очигледно проблем целибат и њихово строго виђење сексуалног морала, на пример код хомосексуалности.

Притом је знаковито то да су најспектакуларније оставке у Протестантској цркви доше од две водеће и истакнуте представнице цркве: 2010. је у Хамбургу оставку дала Марија Јепсен, иначе прва лутеранска бискупкиња у читавом свету која је то постала 1992. По свему судећи, она је знала о сексуалном напастовању једног пастора, али није урадила ништа.

Извор: "Политика"