header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Уредништво "Борбе за веру" проти Љуби Милошевићу Штампај Е-пошта
петак, 01 јануар 2010

УРЕДНИШТВО САЈТА „БОРБА ЗА ВЕРУ“ ЧЛАНУ УРЕДНИШТВА САЈТА „СВЕТОСАВЉЕ“ ПРОТОЈЕРЕЈУ- СТАВРОФОРУ ЉУБИ МИЛОШЕВИЋУ

           Исчитаваћи листу сајта „Светосавље“ запазили смо у више наврата поједине веома чудне ставове једног од чланова Уредништва тог сајта - протојереја – ставрофора Љубе Милошевића. Но, сматрали смо (и сматрамо) да уредништво сваког сајта има слободу и право да заузима позиције и износи ставове о актуелним дешавањима у нашој Цркви, без да то одмах буде подвргнуто јавној критици са било чије стране, поготово не наше. Овог нашег става доследно се држимо, јер никада нисмо јавно коментарисали рад било којег сајта, па чак ни оних који су очигледно екуменистички настројени. Када нам се уређивачка политика неког сајта не свиђа, ми га једноставно игноришемо, а суд о њему остављамо читаоцима и у исправност њиховог расуђивања никада не сумњамо. Но, прота Љубо Милошевић  очигледно има другачије мишљење, а што смо и закључили пратећи његово писање по разним сајтовима. Каткад се има утисак да је његова жеља да има улогу супервизора над сајтовима који пишу о актуелним дешавањима  у СПЦ.

Непосредан повод због кога се обраћамо уреднику „Светосавља“, јесте дискусија на том сајту на тему  „Занимљив чланак“ (а што се односи на чланак објављен на нашем сајту под насловом „Тасин циборијум и Гришине колонаде“ (http://borbazaveru.info/content/view/1829/1/)) и критизерски став који је о. Љубо изнео на рачун нашег сајта. Посетиоци „Светосавља“ имају право да износе свој суд о поменутом чланку, као и о свему другом што се на нашем сајту објављује. Међутим, на поменутом сајту један од чланова је као „стручно“ изнео  размишљање по питању иконостаса, које се слободно може окарактерисати као новотарско  размишљање, а које има за циљ да оправда реформаторство и модернизам у нашој Цркви. Прота Љубо је стао иза таквог мишљења, при чему је изнео свој критички став према  нашем сајту, или како се изволео изразити „...о поменутој презентацији“, не желећи при томе да изговори назив нашег сајта (надамо се да није „страха ради јудејскога“). Прота Љубо је рекао:

 Помоз Бог!

Милим да је ово много добро написано.

Одговорно и професионално, а и са потребним духом.

Овим се уздржавам да било шта кажем о поменутој презентацији. Због Владе Димитријевића којег много поштујем, али да се тамо претерује – брате претерује. Када "попадија" на грчком постаје претедент на свешенство, као "новотарство" онда ја остајем без речи.

А и све неке зачкољице као да се траже?. А има и дивних текстова који су за сваку похваклу.

оЉуба (http://mail-lista.svetosavlje.org/cgi-bin/ezmlm-cgi?mss:41680)

Потпуно је очигледно да је о. Љубо искористио као повод коментарисање написа једног члана како би изнео свој генерални став према сајту „Борба за веру“.

Уредништво сајта „Борба за веру“ увек је било спремно и отворено за сваку врсту црквоградитељског дијалога и сучељавање различитих мишљења. Никад нам није падало на памет да себе сматрамо јединим и Богом даним тумачима Светог Предања. Свако прегнуће православних нам је драго, као што ни извесне разлике у богослужбеној пракси Помесних Цркава не сматрамо препреком за њихово општење и узрастање у Христу. Наравно,  сајт „Борба за веру“ се бори „за веру једанпут предану светима“ (Јд, 1, 3), а против догматских, канонских и литургичких новотарија, које рањавају Тело Христово у његовој пуноти. Тим поводом смо и зачуђени коментаром проте Љубе Милошевића, и има неколико начелних ствари на које поводом његове изјаве желимо да укажемо:

1. Сајт „Борба за веру“ није приватни сајт Владимира Димитријевића, па нема потребе да се о. Љубо Милошевић уздржава од својих критичких коментара на наш рачун САМО ЗБОГ Владимира Димитријевића. Ако су његове примедбе озбиљне и тачне, он има дужност да нам их каже да бисмо се могли кориговати, без обзира на то ко пише на „Борби за вери“.

2. Баш текстови о иконостасу Владимира Димитријевића, који су објављени на нашем сајту, указују да је наш сарадник из Херцеговине потпуно у праву. Јер повратак Циборијуму и ранохришћанском уређењу храма после векова Богом благословеног промисаоног развоја унутрашњости православне Цркве, указује на литургијско реформаторство неопротестантског типа. Високи иконостас, каже нам Владимир Димитријевић („Јагње Божје и облак сведока“ (http://borbazaveru.info/content/view/870/52/) и у књизи „Дођи и види (Иконостас и светиња олтара у православном предању)http://borbazaveru.info/content/view/935/52/), позивајући се на Леонида Успенског, није никакво понављање зидне декорације храма, како мисли г. Угљеша (дајемо линк према тексту дотичног заступника реформаторства и модернизма у СПЦ http://mail-lista.svetosavlje.org/cgi-bin/ezmlm-cgi?mss:41678), него сведочење тајне олтара као „облака сведока“. Професор Димитријевић нам каже и то да по Павлу Флоренском иконостас не скрива, него открива тајну олтара. Познато је да римокатолици немају иконостас и да мису служе лицем окренути народу, што је један од кључних циљева ка коме стреме новотарци на православном Истоку. Сматрамо сврсисходним да на овом месту цитирамо само један део из написа горе поменутог члана „Светосавља“, за који је Уредник тог сајта рекао да је написан „Одговорно и професионално, а и са потребним духом.

>>Као иконописац српске цркве (ево већ дваес' година), и сам запажам тенденцију да се "смањи" иконостас, која многе нервира и слуте у томе штошта.. Иритира и мене што се то понегде ради више "програмски" него што је то заиста потребно. Али има  једна ствар које многи нису свесни и која је заиста важна: прошло је време доминације западног стила у српској Цркви, када је сав живопис некако "побегао" на иконостас - па све до врха олтарске апсиде, јер су зидови остали празни..

  Данас, када се - Слава Богу, обнавља предањски подвиг живописања храмовних зидова, нормално је да се иконостас доводи поново на неку своју висинску меру.. у овоме начелно, не би требало видети неку опасност од "покатоличења". Лично бих рекао да се дешава супротно..<< 

Можемо рећи да имамо разумевање за ставове дотичног господина, иако их сматрамо по правоверје у СПЦ јако штетним. Имамо разумевање јер се дотични господин бави иконописањем двадесет година, што је иначе веома уносан посао, и разумемо да се он неће одрећи добро плаћеног посла ради одбране наше Цркве од уплива модернизма у иконопису и начину градње иконостаса. За нас је само проблематично то што је један од чланова Уредништва сајта „Светосавље“ стао иза таквих ставова.

Сматрамо умесним да на овом месту поставимо питање, која је „висинска мера“ иконостаса, за коју се залажу г. Угљеша и прота Љубо Милошевић? Ево дајемо примере неколико „висинских мера“ иконостаса, да бисмо видели која је права:

Сл. 1: Иконостас у Стубици - Епархија браничевска
Image

Сл. 2: Иконостас у мн. Манасији-Епархија браничевска
Image
 
Сл. 3: Иконостас у Берковићима - Епархија захумско-херцеговачка
Image
 
Сл. 4: Иконостас у Клепцима - Епархија захумско-херцеговачка
Image
 
Сл. 5: Иконостас у Љубињу - Епархија захумско-херцеговачка
Image
 
Сл.6: Саборни храм у Требињу
Image

 

3. Прота Љубо је у свом коментару – критици на рачун нашег сајта рекао нешто што морамо појаснити, како би читаоци могли разумети о чему се ради. Прота каже: >>Када "попадија" на грчком постаје претедент на свешенство, као "новотарство" онда ја остајем без речи.<<  Ове протине критичке речи односе се на текст нашег уваженог сарадника Жељка Которанина „Презвитера у Митрополији Црногорско-приморској“ (http://borbazaveru.info/content/view/1665/56/

Уредништво сајта „Борба за веру“ никада не цензурише текстове својих уважених сарадника, и сваки од њих има своју посебну рубрику на сајту у којој се објављују њихови ауторски текстови. Међутим, оно што је важно истаћи, када говоримо о овом тексту г. Которанина, јесте то да је он захтевао да се о његовом тексту „Презвитера у Митрополији Црногорско-приморској“ изјасни не само Уредништво сајта већ и Уређивачки савет сајта. И чланови Уредништва и чланови Уређивачког савета  „Борбе за веру“ једногласно су се сложили да је текст г. Которанина беспрекоран, какви су иначе и сви други његови текстови.

Иначе, поменути текст г. Которанина имао је за  циљ да укаже на уношење неуобичајене терминологије у речник светосавске Цркве који, иако умесан у Грчкој Православној Цркви, код нас представља непотребно језичко новачење. Као што би било неуобичајено да српског свештеника зовемо „баћушка“, а његову супругу „матушка“ (а у Русији је то не само нормално, него и лепо), тако је и термин „презвитера“ не само неуобичајен код нас него и непотребан. Уосталом, српска реч „поп“ потиче од грчког „папас“ што значи отац и мислимо да нема потребе ни за каквом додатном „јелинизацијом“ нашег појмовника за које се, по свему судећи, залаже уважени свештеник Љубо Милошевић. Уосталом, није наодмет бити опрезан када су у питању догађања у Митрополији Црногорско-приморској, с обзиром да из ње дувају врло чудни ветрови ( http://borbazaveru.info/content/view/1446/77/ ). Треба имати одређену дозу опрезности како се „презвитера“ не би временом преобразила у „свештеницу“.

Оно што нас је посебно забринуло у поступању о. Љубе јесте то што је он позивао телефоном из Америке г. Жељка Которанина са циљем да га убеди да тај текст повуче са нашег сајта, што је у најмању руку неукусно, а свакако и преслободно с обзиром да се Уредништво „Борбе за веру“ не меша у уредничку политику сајта „Светосавље“.

Иако веома уравнотежен, отац Љуба је својевремено имао још један прилично непромишљен испад (?). Реч је о томе да је он све оне који сматрају да у учењу и пракси еп. Игњатија браничевског има примеса јереси назавао „...шљам, опанчари, тврдоврати и непослушни, и горди, и незналице истина свете цркве Христове“. У ширем контексту то је изгледало овако:

"Учење о 'смртности душе' је погрешно онолико колико је грешио Теофило када је тврдио и једно и друго. Душа јесте бесмртна али не на основу боготворења душе - а наслушао сам се те "апологије", са оним познатим "хвала", и немојте браћо да нас више штите, јер нас "убисте од батина". Када вам Црква каже да је то јерес онда ћете неког назвати јеретиком (ја са жалошћу а не са таквом радошћу, или злурадошћу!). А докле се то не деси, ја могу да вам јавно кажем да ви оваквим понашањем не верујете Цркви него само себи. Ви сте Црква.

Да ли озбиљан човек, рецимо као Влада Димитријевић за њих говори да су јеретици?

То само говори шљам, опанчари, тврдоврати и непослушни, и горди, и незналице истина свете цркве Христове..." http://mail-lista.svetosavlje.org/cgi-bin/ezmlm-cgi?mss:37688

Прочитавши ово сматрали смо потребним да о. Љубу упозоримо да је своје увреде на овај начин исказао и према неким нашим угледним духовницима (који су учење еп. Игњатија отворено назвали јересју), који су забринути за будућност наше богословске омладине и чистоте правоверја у целини (а међу забринутима је свакако и еп. рашко-призренски Артемије који је САСабору поднео захтев за преиспитивање учења  еп, Игњатија). Он, међутим, није сматрао потребним да упути извињење за свој тежак и груб речник, неприличан и обичном човеку а камоли свештенику, већ је остао при своме говорећи како је он на овај начин „смиравао страсти и гордост на листи светосавље. орг.“ (прилично неуобичајен начин смиравања страсти и гордости!). Од овог догађаја прошло је скоро годину дана. Ми смо се тада о. Љуби обратили приватним мејлом, сматрајући да се све несугласице могу на тај начин решити. Но, пошто је он сада своје критике на рачун нашег сајта упутио јавно, сматрали смо да је ред да на њих буде јавно и одговорено.

Наша је искрена жеља да видимо како се наше правоверно свештенство оглашава и јавно осуђује, рецимо,  отворену издају светог Православља дозвољавањем католичким бискупима да беседе у православним храмовима,  и то бискупу који редовно иступа као горљиви заступник рехабилитације и беатификације свештеника и лаика- усташа, које је, због ратних злочина над Србима, стигла казна /од партизана, али потпуно правична/. Међу онима над чијом судбином бискуп кука и којима најављује засвећење су и они који, доказано, побили својом руком, стотине српске деце у  1941. На званичном сајту Епархије захумско-херцеговачке се срамно истиче да је бискупова посета „велика радост“ за српске свештенике! ( http://borbazaveru.info/content/view/1752/47/)

 Зар то није био довољан разлог да се наше правоверно свештенство (па и прота Љубо Милошевић) јавно огласи и осуди такво издајничко деловање званичног сајта Епархије захумско-херцеговачке?! Или то, можда, само „Борба за веру“ смета?! Или кад на слави храма у Коњицу жупник римо-католичке жупе у Коњицу фра Петар реже колач са српским свештеницима и верним народом!? Зар то није довољан разлог за оглашавање?! Или кад се на слави Епархије бачке на Литургији даје нафора Латинима?! (а што је објављено на званичном сајту Епархије бачке) (http://borbazaveru.info/content/view/1465/37/). Овако бисмо могли дуго да набрајамо, али сматрамо да је и ово довољно.

Ми молимо да се ово не схвати као некакав позив за вербалне сукобе између „Борбе за веру“ и „Светосавља“. Но, неке је ствари било потребно разјаснити.

На крају апелујемо на о. Љубу да нам убудуће све своје примедбе, сугестије и питања доставља у писаној форми, како бисмо их могли размотрити и на њих благовремено одговорити. Свака добронамерна критика нама је добродошла, јер је само Један Безгрешан, Kоме нека је слава  сада, свагда,  увек и у све векове! Амин.

Последњи пут ажурирано ( петак, 01 јануар 2010 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 45 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.