Читање духовне литературе представља (често потцењени) духовни подвиг. Као и сваки други подвиг, он доноси плода само када је праћен расуђивањем. Правила која можете прочитати у наставку вам могу помоћи да систематизујете овај важан део свог црквеног живота (синоним за духовни живот јер без Цркве нема ни духовности).

1. Читање Светог Писма немојте почети од почетка, већ од Новог Завета. Након систематског изучавања Новог Завета, пређите на Стари Завет.
2. Почните и завршите читање са молитвом.
3. Здрави људи не треба да читају Библију лежећи, њу треба читати са поштовањем и без журбе.
4. Свето Писмо није обична књига која се једном прочита, оно се чита свакодневно. Христос је говорио: „Истражујете Писма“ (Јн. 5:39), зато, заједно са побожним читањем, Свето Писмо се изучава.
5. Изучавање Библије се заснива на темељу тумачења светих Отаца.
6. Тумачења Светог Писма која су заснована на протестантским предањима и сопственим фантазијама, најбоље је избегавати. Њихови аутори не морају бити само протестанти, већ и православни аутори. Обично се они прикладно, али и неприкладно позивају на „савремене научнике“, „последња открића“, желећи да импресионирају слушаоце оригиналношћу материјала који предају.
7. Важна врлина је расуђивање. Неопходно је умеће да се правилно и целовито сагледа прочитано. Увек је лакше прихватити неку крајност.
8. Корисно је записивати стихове који посебно дотакну срце и учити напамет неке од њих.
9. Читање Светог Писма и светоотачке литературе представља труд. Као и сваки други, он не може увек бити само лак и пријатан. Понекада је потребно принудити себе, памтећи да и непријатељ људског спасења може да се противи оваквом читању: на пример, да наводи досаду, умор, отежалост.
10. Боље је почињати читање духовне литературе са делима која су једноставнија, „делатна“, а онда постепено усходити до узвишенијих. Неки људи читају много, али без плода. Зашто? Зато што бирају књиге које им не приличе. На пример, људи који су тек ушли у Цркву често стреме да се што пре упознају са таквим узвишеним књигама као што су дела светог Исаака Сирина, Симеона Новог Богослова, Макарија Египатског. А дешава се и обрнуто, када људи који су направили одређени напредак у молитви, читају само најједноставнија житија, брошуре и често губе оно што су стекли. Важно је читати књиге које одговарају духовном узрасту читаоца.
11. Неопходно је да читање духовних књига буде пажљиво, најбоље по два, некада чак и три пута, одвајајући свакодневно одређено време за то.
12. Не треба читати неколико књига истовремено. Боље је узето једну и њу пажљиво прочитати.
13. Потребно је имати опрезан однос према делима савремених западних аутора од којих су многи заражени идејама толерантности и либерализма. Има смисла да се обрати пажња и на издавачке куће јер се неке од њих фокусирају управо на преводе таквих дела.
14. Најбоље је учити се пракси од практичара, или од писаца који систематизују искуство подвижника.
15.  Разматрајући цитате, руководите се принципом: ко је, када, коме и којим поводом нешто рекао. На ту тему постоји одличан текст: „ТРЕБА ЛИ УБИЈАТИ КРТИЦЕ, ИЛИ КАКО НЕ ИСПАСТИ БУДАЛА ПРИЛИКОМ ЧИТАЊА САВРЕМЕНЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЛИТЕРАТУРЕ“.

Извор:https://azbyka.ru/otechnik/

Преузето са: "Тврђава истине"