Христос је међу нама, драги моји читаоци!

Врло често се људи деле на вернике и невернике. То по правилу подразумева да једни верују да Бог постоји, док други не верују у Њега. Али шта онда верују? Они верују у оно што могу видети својим очима и додирнути рукама. Оно што њихова чула виде и разум разуме, ови људи не приписују царству вере, већ царству виђења или знања.

Недавно су многи од нас били болесни од корона вируса и искусили и знају да јабука, бибер, чоколада или кисели краставци имају потпуно исти укус и мирис. И то није зато што су одређени рецептори нестали, већ зато што је мозак неко време функционисао другачије због инфекције. Све што мислимо да видимо, чујемо или миришемо заправо се не појављује споља, већ настаје у нашој глави. Дакле, халуцинација за болесну особу је потпуно иста стварност као и све остало.

Не постоји ниједна научно доказана метода која би могла да оповргне солипсизам (став да постоји само „ја” онога ко се придржава солипсизма, све остало није „стварно”). И било какво научно истраживање не може постојати без вере. Јер и пре него што се спроведе било какав експеримент, научник мора да верује да предмет или појава која се проучава има интелигентну структуру, тј. има узрочно-последичну везу. Ко себе назива неверником греши. Он верује на потпуно исти начин, али да Бога нема, иако не може да пружи образложене доказе да је то заиста тако. Истовремено, ако смо објективни, можемо са сигурношћу рећи да постоји много више доказа у прилог постојању Бога него што има разлога да сумњамо у Његово постојање.

Какво значење све то има за нас? Треба схватити да вера сама по себи нема вредност, јер су сви људи верници, само свако верује на свој и на свој начин. За веру нам је потребна и нада у оно у шта верујемо. Али ни ово неће бити довољно за спасење, јер вера и нада без љубави према Богу и људима неће донети прави плод у нашим срцима. Вера с тим у вези игра улогу комуникације, без које душа не може да оствари своју везу са Богом. Без вере је немогућа молитва, без ње је немогуће спасење. Зато нам Господ каже ове речи: „Ко верује у Мене, ако и умре, оживеће“ (Јн. 11, 25-26). А апостол Павле подсећа: „Ово троје сада остаје: вера, нада, љубав; а највећа од њих је љубав“ (1. Кор. 13:13).