header image
Марија Мономенова: Где је нестала главна колона Руске Православне Цркве са својим барјаком? Штампај Е-пошта
четвртак, 01 фебруар 2024

 Руска Православна Црква има све шансе да постане перјаница за конзервативне хришћане широм света

Дозволите ми да приложим својих пет копејки у млински камен глобалне теогеополитике.

Сећате се, пре месец дана планету Земљу је потресла вест да је папа Фрања одобрио извесну Декларацију Fiducia supplicans, дозвољавајући католичким свештеницима да благосиљају истополне, односно хомосексуалне или лезбејске парове.

Сећате се, пре месец дана планету Земљу је потресла вест да је папа Фрања одобрио извесну Декларацију Fiducia supplicans, дозвољавајући католичким свештеницима да благосиљају истополне, односно хомосексуалне или лезбејске парове. Грмело је и наставља, како кажу, из свих чајника! Овертон прозор је и даље бриљантан изум. Нисам журила да се одјавим. Уосталом, у суштини, све је било предвидљиво: каква ће реакција уследити у Европи, шта ће писати овде. Није било ни чудно што је католичка заједница после ове вести висила на ивици раскола... и да ће у њу пасти, видећете. У старом псу још има живота! Иако Фрањо већ враћа, каже, нисам дозволио да се цео пас, већ само реп, благослови, али он не мора да покушава, ово нико неће чути, јер контузија од гранате захтева само тишину...

Пратим дубоке католичке садржаје и могу са сигурношћу да кажем да оно што тамо гурају није детињасто. Побожни католици су вођени (нећете веровати!) праведним гневом – какав луксуз у капиталистичком свету. Сетили су се, дакле, на пропалом Западу, да је цистерцитански ред први (1206. године) прогласио потребу за подизањем затвора и прогласио да је у њих неопходно затварати содомите. Па шта је суштина? Испада да је узалуд цитирати Сороша да након толеранције содомита амерички родитељи цене брак и породицу? Има ли заиста живих људи? Овде бисмо одвојили време са нашом мисијом, ту бисмо бацили своје моћне мреже, овде бисмо ухватили наш најбољи час... Али то није био случај!

У ствари, чекала сам реакцију моје матичне Руске православне цркве током овог „периода контузије“, али је нисам дочекала. Ни наговештаја, ни климања, чак ни прикривеног погледа у правом смеру. То је њихов шок, али зашто се претварамо да смо глуви и неми? Напуните га свом царском помпом и празничним ватрометом у част традиционалних вредности... или!

Могу ли? Не, какво губљење времена! Није ли то руски свет на белим коњима, у складним стражарским колонама и уз звуке фанфара, скакутећи са сребрним потковама, лепо јашући по црним проклетим трговима у границе новог мултиполарног света који се рађа у муци? Чини се да улази преко Министарства спољних послова, али преко Руске православне цркве као да баш и не улази. Где је нестала главна колона Руске православне цркве са својим барјаком? Причали смо о симфонији. Да, много су причали о симфонији! И... Где?... Са чиме, са којим транспарентом у рукама њише наше храбро Министарство спољних послова, проглашавајући вечне и лепе вредности? На крају, да ли објављујемо или не најављујемо наше невиђено лидерство у менталном простору где се тренутно одвија главни театар војних операција? Или ћемо поново сејати „хуманизам“, добар и вечан? Тада више није са барјаком, већ са петом колоном на челу поворке. Притом, жалосном...

Објасните мени, неукој, откуд та чудна десинхронизација између световне и духовне власти? С обзиром на то да је председник Руске Федерације усвојио закон „о забрани пропаганде нетрадиционалних сексуалних односа или преференција, педофилије и промене пола“, чини се да је Фрањина ЛГБТ пахуљица драгоцен дар. Једноставно стаје у ваше руке! Зар нико од секуларних људи није могао да каже црквеним људима како да играју на папску карту да би одмах победили? Нема потребе за суманутим трошењем буџета „на идеологију“. Лаконски, али самоуверени став Руске православне цркве о ЛГБТ Ватикану је, прво, јасан вектор менталне међународне доминације, а друго, живи инструмент за консолидацију здраве већине око оних веома традиционалних вредности о којима се говорило деценијама не само од стране правих етатичара, већ и са променом прекретница на сваком ћошку, разни творци патриотских симулакрума (који ће ускоро бити испрани ад мучнина) научили су да кукају. Зашто ширити кашу на тањир? Други Рим је уништен унијом са католичким Римом, али ће Трећи стајати до краја света из једног једноставног разлога што... никада неће бити четвртог. Нема начина да водимо дијалог са содомитима, а по овом питању не може бити полумера. Као што је од Бога било да роди јеврејски народ Спаситеља света, тако је од истог Бога нама – РУСИЈИ – речено да „...никада неће бити четвртог“. Да, постоје чиста политика и чисто економски интереси. Да, Ватикан данас објективно покреће глобалистичку агенду и веома је утицајан... Али ако не ми, ко онда?

Занимљиво је да у Влади Руске Федерације једноставно постоје верници који разумеју шта значи „...никада неће бити четвртог“? Зашто је онда ТАКО страшно рећи НЕ Ватикану? Ово је чисто духовна конфронтација. Ни економска ни политичка.

Желела бих да вас подсетим да већ дуги низ година имамо неке гласове у Руској православној цркви који говоре да греше они „зилоти“ који захтевају да се прекину или смање контакти са Римокатоличком црквом, да не разумеју да су ти контакти неопходни како бисмо заједно са Римокатоличком црквом бранили традиционалне хришћанске вредности, и то управо у супротности са идеологијом либералних антихришћанских вредности коју уживају секуларни кругови на Западу, што је саставни део пропагирања хомосексуализма као норме итд. и тако даље. Дакле, сада је постало више него очигледно да се Римоатоличка црква не бори против ових псеудовредности, већ их, напротив, благосиља. Па шта је проблем? Да ли бисте рекли да није било преседана? А чак и да их није било... Али били су. И то у блиској прошлости.

Свети синод Руске православне цркве је 27. децембра 2005. одлучио да суспендује односе са Лутеранском црквом у Шведској у вези са њеном одлуком да благослови такозване истополне заједнице. Затим је 2015. слична мера предузета против Уједињене протестантске цркве Француске из истог разлога. Односно, ако будемо поступали доследно, онда данас треба да донесемо сличну одлуку у вези са Римокатоличком црквом, пошто је она донела исту одлуку као и лутерани Шведске. Руска православна црква има све шансе да постане перјаница за конзервативне хришћане широм света, али је мало вероватно да ће се то десити ако не настави са праксом падобранства из оних заједница које себе називају хришћанским црквама, али искривљују фундаментална библијска учења.

...Молим вас, само не треба говорити како је то глас вапијућег у пустињи... Верујте ми, превише сам прагматична. Да ли желите вести из одељка „очигледно невероватно“ на крају?

Бивши шеф ОВСЦ-а митрополит будимпештански Иларион (Алфејев) је у интервјуу за The American Conservative рекао да благосиљање ЛГБТ парова, одобрено Декларацијом Fiducia supplicans, онемогућава да се говори о поновном уједињењу католика и православних хришћана. На питање да ли је Декларација крај разговора католика и православаца о могућности поновног уједињењу Цркве након Великог раскола 1054. године, митрополит Иларион је одговорио потврдно. Зашто овај приступ са десног бока не обећава?

Просто, дуго је упрегнут... Биће још празник на нашој улици. Биће!

Марија Андрејевна Мономенова, члан Савеза новинара Русије

Превод: „Борба за веру“

Извор: „Руска народна линија“

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 01 фебруар 2024 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 8 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

 

 + + +

 ОНЛАЈН ПРОДАЈА ГАРДЕРОБЕ

„ТЕШКЕ БОЈЕ“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.