Предстојатељ Александријске православне цркве патријарх Теодор, одговарајући на питање новинара о свом ставу према легализацији „истополних бракова“, најпре је безобразно рекао да је „Црква - загрљај, а не суд“. И даље је наставио у језуитском стилу свог верско-политичког партнера Франциска Бергоља:
„Као човек [и содомит: на жалост Хорефтакис је уцењен снимцима својих противприродних склоности!] чуо сам данас одговор који ми је Христос дао у Јеванђељу: 'Дођох на свет да спасем сваког човека, грешника, цариника, фарисеја, блудницу, блудницу, просјакињу." "Зато, децо моја, не желим да осуђујем нити да износим своје мишљење, али желим да сви буду срећни, ма који пут изабрали“, рекао је патријарх. [Александријска патријаршија је као структура процентуално највећи лагер содомита у Православљу] Настављајући своје просодомистичко брбљање на тему легализације „бракова“ содомита и њиховог „права на усвајање деце“, што је изазвало озбиљан скандал у Грчкој, поглавар Александријске цркве је рекао: „Шта год одлучите, молим вас, водите рачуна о малим животима ове мале деце.” Даље, говорећи о извраћеницима, патријарх је продижио да „ако су изабрали овај пут, Црква их све воли и све их чека“, јер „Црква - је загрљај, није првостепени суд и није суд праведности, него љубав.” Укратко, Патријарх Теодор намерно отвара прозоре Овертона, не називајући грех грехом, већ подмазано говори о универзалној „срећи“, о „личном избору“, о томе да „нема потребе да се суди“. Идеолошки дегенерик папа Франциско је започео своју папско управљање на исти начин: прво је изјавио да не може да осуди содомите, а сада је прешао на дозволу „благосиљања“ њихових парова. Нема сумње да је и патријарх Теодор свесно кренуо путем легализације „благослова“ содомског суживота. Најпре је пљунуо на каноне, признајући дегенеративни и безблагодатни раскол ПЦУ, потпуно схватајући, какав злочин чини пред Богом и људима – у Теодора је одлично богословско образовање, стечено, између осталог, и у Одеси. Но нема дна паду. А сада он већ руши елементарне основе морала. Без претеривања можемо рећи, да је он прешао на страну ђавола, руковођен разматрањима моћи, новца и других нама непознатих фактора [Богу, и тајним службама познатих]. Исти процеси су покренути и у другим деловима грчког света: у Кипарској, Грчкој и Константинопољској цркви. Ово су знаци времена, ово је отпадништво које је било незамисливо пре 10 година. Ово је очигледно апокалиптични сумрак. Руска православна црква, упркос свим нашим болестима, остаје последње упориште православног света и човечанства у целини. Жута штампа воли да претерује са свакаквим прљавим гласинама о присуству хомосексуалаца у црквеним редовима, обично неизмерно преувеличавајући њихов број. У ствари, присуство појединачних криминалаца је - наравно, проблем, но тога је бивало у прошлости, али то никада није могло да створи експлозивну ситуацију. Најгора ствар је - када се црквено учење поквари ради греха. Тада содома и други подли пороци могу да удаве све и свакога. Управо то се дешава сада међу грчким Црквама. Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
Извор: "Правблог" |