У очекивању извођења суђења митрополиту Леониду, један од аутора нашег канала је прочитао, шта пишу профанарски медији и јавне странице (и не само они) о томе шта се дешава са јерархом Руске цркве.

Већина релевантних публикација/коментара може се свести на три момента:

1. Убацивање дрва у ватру сукоба.

Грчки аутори пореде владику Леонида са Пригожином [владика је одлучно јавно одбацивао оваква поређења као неумесна], указујући на његову жељу да постигне промену политике Руске православне цркве ка већој „одлучности и агресивности“ [курс који је јавно заступао јесте - православни (https://t.me/pravblogs/713) - антиватикански и антифанариотски]. Поврх тога, снажно се подржава теза о директној вези митрополита са преминулим куратором [надзорником, старашином] ПВК "Вагнер", као и „наредба“ за његово „кадровско уништење од стране Кремља“. Они кажу, да патријарх једноставно „спроводи вољу власти“ [потпуна лаж!] и да је она „прави организатор постепеног гажења“ бившег егзарха. Иако после тога следи језуитски додатак - „Ни сам предстојатељ РПЦ се не противи захтеву да се отараси епископа који је добио замах, са којим би могао да полаже право на велику црквену будућност."

2. Ударац по ауторитету патријарха Кирила.

У овом контексту, информација се представља под маском „још једног доказа о неадекватности предстојатеља Руске цркве за позицију коју има“. Наводно, стварање сукоба великих размера са митрополитом Леонидом би могло да доведе до озбиљних унутрашњих превирања у РПЦ. А разлог за то биће „некомпетентност“ патријарха, „неспособност“ да реално, без емоција, сагледа стварност око себе. А што је „већ довело до колапса јединства светског православља, а у блиској будућности ће довести до колапса саме РПЦ“.

3. Тотална дискредитација.

Ако се прве две тачке могу посматрати као прилично неспретан део информационог рата против Руске цркве, онда следећа позиција заслужује много озбиљнију пажњу. Јер она, како нам се чини, описује суштину онога, што би грчка страна заиста желела да види као резултат одлуке о судбини митрополита Леонида.

„Не знам ко је натерао патријарха Кирила да крене у офанзиву против афричког егзарха, али он или они су све то урадили у формату који је био крајње неуспешан за РПЦ и изузетно успешан за Константинопољ [Руси су упорно "културни" да Истамбул зову "Константинопољем" иако Грци уопште, а фанариоти посебно, немају нити знају, као Срби на пример, за - Константинопољски завет]. За то је било потребно издати наредбу или дати велики подстицај. Никад се не зна – ето, кипућа енергија митрополита Леонида се преусмерила са експанзије у стратешком правцу на борбу у оквиру РПЦ. Ако се странке потпуно конфронтирају и изнесу гласне оптужбе једних против других у овом процесу, то ће нам ићи на руку. У сваком случају, ми ћемо победити. Оно што буде казано против митрополита Леонида постаће основа за дискредитацију идеје афричке мисија РПЦ: из категорије лошег дрвета се не може добити добар плод. Тако ће ово потврдити ваљаност свих одлука Александријске цркве у односу на представнике егзархата. Оно што је речено на рачун патријарха и његовог окружења послужиће као оправдање за лишавање моралног права Руске цркве да напада Васељенски патријархарат: по принципу 'извади прво брвно из свог ока.' Стога, ово што се сада ради са митрополитом Леонидом унутар РПЦ - то је огроман поклон и прилика за нас.“

*) Једно од значења руског "восторг" је и - телећа сласт! Као и опијеност својом (административном) моћи.