У јануару је изречено неколико значајних међународних пресуда које осуђују израелску војну операцију у појасу Газе, у којој је убијено више од 26.000 Палестинаца, углавном жена и деце. Да подсетим, Русија је првобитно упозоравала на тако трагичан ток догађаја, због чега се успротивила операцији ИД у Гази. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је још 26. октобра рекао да би уништење појаса Газе и протеривање 2 милиона становника из енклаве тамо изазвало катастрофу на много деценија, ако не и векова.

Лавров је тада рекао да је немогуће елиминисати палестински радикални покрет Хамас „а да не уништи Газу са већином цивилног становништва“. Према министру, милитанти Хамаса су се понашали неприхватљиво напавши Израел 7. октобра, али јавна обећања Тел Авива да ће „немилосрдно одговорити“ Хамасу нису у складу са међународним хуманитарним правом.

Међународни суд правде у Хагу је 26. јануара делимично признао да је Русија била у праву, пресудивши да Израел мора да заустави акције које могу да крше Конвенцију о спречавању злочина геноцида. Одлука је била исправна, али нејасно формулисана и половична. Пресуда је донета након разматрања тужбе Јужне Африке. Конкретно, судије су пресудиле да израелска влада мора осигурати да њена војска не почини геноцид над народом Газе, мора предузети кораке да спречи и казни подстрекавање на таква дела, и осигурати да се сачувају докази о наводном геноциду.

Међутим, судије су, контрадикторне, подржале готово све мере које је тражила Јужна Африка, осим главне: захтев за прекид израелске војне операције у Појасу Газе, чему се Русија логично успротивила. Стога је одговор руског Министарства спољних послова на ову одлуку Суда УН био правичан: „Супротно многим очекивањима, одлука не садржи захтев да Израел прекине непријатељства и повуче трупе из појаса Газе. Међутим, Суд је прелиминарни признао да обим страдања цивилног становништва Газе чини „оправданим покретање питања геноцида. Ово још једном потврђује валидност става Русије о потреби хитног прекида насиља“.

Друга значајна изјава дата је 19. јануара. Тада је шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борел рекао: „Израел је финансирао Хамас да би ослабио палестинске власти. Према његовим речима, „само стварање палестинске државе, која ће бити наметнута споља, довешће до мира, чак и ако Израел буде инсистирао на супротном”. 

Чини се да је и веома добро што је дата ова сензационална изјава за лажну европску дипломатију. Истакнути Израелци су говорили и о томе да је Хамас створио и подржава Израел. Тако је рабин Авнер Коен, који је 20 година био одговоран за верска питања у Гази, изјавио: „Хамас је, на моју велику жалост, творевина Израела. Али у овом случају, израелско руководство није могло бити несвесно напада Хамаса, који није могао а да не буде натрпан агентима Мосада када га је створио Тел Авив.

Из оваквих Борелових изјава требало је да следи логика захтева да ИД престане да се бори у Гази, о чему Русија већ дуже време говори. Такође је потребно спровести унутаризраелску истрагу о томе ко је у ходницима израелске моћи знао за предстојећи напад и није се мешао у њега, фактички омогућивши напад Хамаса, који је подразумевао смрт грађана ове земље.

Међутим, таквих изјава од Борела нема, као што нема ни покушаја да се супротстави огромним залихама европског оружја у Израел, које пристижу, посебно из Немачке. Напротив, шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борел даје потпуно контрадикторне изјаве. Тако је 19. новембра изјавио да Израел мора да води рачуна о „правилима рата“ приликом бомбардовања појаса Газе! „Бомбардовање мора узети у обзир жртве које изазивају“, рекао је Борел у интервјуу шпанском листу Паис. Као да би могло бити бомбардовања без цивилних жртава ако се изводе у једном од најгушће насељених подручја!

Генерално, Запад наставља да активно подржава Израел, укључујући снабдевање његове војске, коју, у стварности, нико не спречава да постепено уништава становништво Газе. Али ипак, пропалестинске изјаве се чују одозго; пропалестинске структуре чак добијају значајна средства од либералних снага. На пример, амерички истраживачки центар Capital Research Center открио је да је Сорош послао 22 милиона долара за подршку разним пропалестинским организацијама које се супротстављају Израелу, иако он активно оптужује противнике за антисемитизам.

Генерално, ситуација на Западу је, на први поглед, парадоксална: главна линија је подршка Израелу, али глобалисти и даље не дозвољавају да их потпуно протерају са своје земље. Одговор могу бити изјаве бројних научника и политичара који сматрају да је главни „нерв” блискоисточне политике изградња Трећег храма. Да подсетим, о могућности покушаја такве изградње од стране крајње десничарске владе Бењамина Нетањахуа са узбуном је говорио бивши министар спољних послова Израела Шломо Бен-Ами, који сматра да би Нетањахуов кабинет могао да погази „осећања муслимана у вези са свете џамије на Храмовној гори и промовишу самоубилачке идеје о изградњи библијског храма у Јерусалиму“.

А познати совјетски и руски дипломата Матузов изјавио је да се хришћани и муслимани противе таквом пројекту, будући да би, према предању обе религије, у овај храм требало да дође син погибељи, Антихрист. Он сматра да је Трећи храм главни проблем, а остало - споредно и о томе је рекао:

 „Питање нафте је прикривање праве слике борбе која се од почетка водила на Блиском истоку...

…Православни верују да ће стварање Трећег јеврејског храма, које лажни месија жели да оствари, довести до скорог краја света.

А са становишта јудаизма, у центру овог храма треба да буде престо, на који Машијах претендује...“

Ту може да лежи решење за горе поменуте парадоксе политике глобалиста према Израелу и Палестини. Ако полазимо од верских циљева оних који покушавају да обнове Трећи храм, онда они не морају да јачају Израел као традиционалну националну државу или потпуно очисте ову земљу од Палестинаца. Треба да их освоје и учине својим савезницима, јер се преко њих у пројекат може додати остатак исламског света и други региони.

То потврђују јавне изјаве присталица изградње овог храма. Произраелска Независимаја Газета је 2018. интервјуисала рабина Јехуду Глика, члана израелског парламента из владајуће партије Ликуд, који је важан лобиста за изградњу овог храма у јавности.

Конкретно, у овом интервјуу рабин је изјавио следеће:

"Пре десет година је 100 Јевреја годишње учествовало у пењању на Храмовну гору, а сада нас је 50 хиљада! Све је у нашим рукама и Господ ће нам помоћи. Јеси ли из Москве? Не верујеш да ће НАРОДИ СВЕТА прихватити појаву Трећег храма, али су могли пре неколико деценија да претпоставе да ће се Совјетски Савез распасти?

За нас је важно да ово место буде отворено за СВЕ људе који верују у Бога“, наставља народни посланик. – Ми изливамо светлост на СВЕ народе.

Такође је рекао: „Увек држим свој мобилни телефон укључен у случају да добијем поруку да је дозвола за изградњу Храма примљена и да морам да бежим.

„Независимаја газета“ напомиње да је „у прошлогодишњем интервјуу Глик рекао да верује да Храмовна гора има потенцијал да постане међународни центар за верску ТОЛЕРАНЦИЈУ“.

Дакле, овај пројекат, како су га замислили његови архитекти, је глобалан, а не унутаризраелски, и требало би да га прихвате народи целог света. Лобисти такође сматрају да се рок за спровођење њиховог плана брзо приближава.

Новинар је упитао рабина: „Ви сте водили Храмски институт, а он каже да је уместо муслиманских зграда потребно поново направити храм у оном облику какав је био под Иродом...“

 Јехуда Глик је одговорио:

„Ако се муслимани слажу, онда њихове ЏАМИЈЕ МОГУ ПОСТАТИ ДЕО БУДУЋЕГ ХРАМА. Надам се да ће се сложити.“

Може се навести много других сличних екуменских изјава лобиста овог случаја. Дакле, сада смо изнели чињенице које је тешко оспорити. Пројекат Трећи храм постоји, он је заиста „нерв“ блискоисточног сукоба, лобирају га супер-утицајне силе и покушавају да га спроведу као глобални, екуменски пројекат.

Али да бисте у потпуности разумели ситуацију, мораћете да пређете на хипотезе, које се, међутим, заснивају на чињеницама.

Чини се да ће потпуна диктатура над Храмовном гором од стране националне државе Израел у њеном модерном облику донекле наштетити изградњи Трећег храма и ономе ко у њега уђе. Да, чисто технички, по сили, израелске власти одавно могу да отму брдо Арапима и тамо граде шта год хоће. Али ако једноставно избаците муслимане из џамије Ал-Акса, сравните је са земљом, а затим тамо саградите јеврејски храм, онда ће цео исламски свет, а не само исламски, експлодирати од огорчења. Али према архитектима пројекта, Трећи храм би требало да укључи лидера не само израелског, већ и светског нивоа.

Али, с друге стране, не могу да дозволе рушење ове државе, о чијој реалности последњих година говоре многи политичари и стручњаци. Не, на крају крајева, становници Израела и његови потенцијални грађани треба да постану главни ослонац свепланетарног лидера како су га замислили архитекти пројекта. Стога ће настојати да сачувају Израел, додуше у нешто ослабљеном облику, а над Храмовном гором покушаће да успоставе неку врсту међународног протектората, дајући вођи крунисаном у Трећем храму међународни карактер (веома важан за добијање подршке човечанства, о којој толико говоре). Па, и тек тада ће, по плану глобалиста, по свему судећи, све земље, па и Израел, морати да постану провинције његовог царства.

И с тим у вези, важно је обратити пажњу на то како тачно глобалисти програмирају такозване пропалестинске снаге Запада. У већини случајева такозвани конзервативци Запада, који се залажу за очување својих националних традиција, институције породице, јавног здравља, наступају са изразито произраелских позиција. То је посебно приметно међу америчким протестантима, који су чак ишли толико далеко да су снабдевали црвене јунице потребне за жртвовање приликом изградње Трећег храма. А „конзервативни“ Трамп је био најпроизраелскији председник САД, чак и у поређењу са својим претходницима и Бајденом. Штавише, Трамп је значајно приближио овај, да тако кажем, „грађевински пројекат века“ чињеницом да је као председник Сједињених Држава подржао признање источног Јерусалима као дела Израела.

Исто важи и за европске конзервативце. С друге стране, у ЕУ и САД има много политичара и друштвених активиста који се, иако релативно умерено, противе Израелу, али истовремено подржавају деиндустријализацију својих земаља под маском „борбе против климатских претњи“, подривања друштво са легалним дрогама, сексуално злостављање, итд. На пример, високо промовисана Грета Тунберг се огласила против војне операције у Гази – јасно је да је то на подстицај њених покровитеља, који су креирали и промовисали њен имиџ. Да подсетим да је шведска еколошка активисткиња Грета Тунберг пра-пра-праунука познатог банкара Лајонела Валтера Ротшилда, сина првог барона Ротшилда и, према писању више европских медија, новац је добила од фондације породице Ротшилд.

Испада да Ротшилди, који су некада играли важну улогу у стварању државе Израел, сада уз помоћ свог рођака подижу талас против његове политике...

Или да се вратимо на Сороша. Он је наводно дао, између осталог, 710.000 долара наводно пропалестинској организацији Adalah Justice Project. Међутим, познато је да ова структура на својим сајтовима промовише... ЛГБТ покрет, који је забрањен у Руској Федерацији. Јасно је да ће присталице таквог покрета бити прилично толерантне према том „центру толеранције“ у виду Трећег храма, за који се бори заменик рабина Јехуда Глик. Сорошу и компанији је потребан нови тип Палестинаца, а не они строги брадати људи са митраљезима који се залажу за ислам и морал.

На нивоу државе индикативан је пример Јужне Африке. Када су белци владали тамо, водили су потпуно произраелски курс у спољној политици, али су изнутра поштовали традиционалне вредности. Међутим, када је, залагањем глобалиста, њихову власт заменио режим марионетских црнаца БЛМ-а, Јужна Африка је почела да даје веома оштре изјаве против Израела, а такође је поднела и горе поменуту тужбу против Тел Авива у УН. Под белцима је постојала прилично јака институција породице и прилично добар морал, али под БЛМ људима је тотална корупција свега и свакога. Сада тамо владају условни Сорош и Стејт департмент.

Очигледно, постоји једно објашњење за све ове привидне парадоксе: глобалисти су створили, могло би се рећи, различите стубове за реконструкцију Трећег храма и каснију изградњу светског царства. Они се такмиче једни са другима, али граде један пројекат и уједињују се на највишем нивоу управљања. Конвенционални левичарски либерали кваре морал, припремајући долазак онога ко је, по мерилима хришћанства и ислама, син погибли. Припремају масу оних који ће поздравити тог хипотетичког светског лидера који ће седети у храму. А условни десничарски конзервативци спремају му Трећи храм и оружане снаге (наркомани и асексуални студенти либерала неће моћи да се боре против непријатеља храма).

Углавном, ту је условни космополитски злостављач Сорош са својом бандом и условна национална бирократија Израела са својим протестантским вазалима, која га не пушта ни у своју земљу, иако има свако право на њено држављанство, а да не говоримо о уласку. Али њихова конкуренција није критична. На крају крајева, консензус ових помало зараћених колона могућ је управо на основу стварања храма као међународног пројекта и заједничких „мировних снага“ које контролишу Храмовну гору и целу планету. Све ће их ујединити онај који обећава „мир и сигурност“, како је предвиђено у Библији. До тада су сукоби између ових колона чак неопходни да би људи сами тражили помоћ од надолазећег глобалног „миротворца“.

Према православној доктрини, постоје и различите категорије демона, презирући једни друге и наизглед неспојиве једни са другима, али иду ка истом циљу – уништењу људи. Дакле, пијаница опседнут одговарајућим демоном није најбољи блудник, а блудник је, заузврат, неважан властољубац. А човек вођен ратом и зверствима негира све горе наведене суштине, опседнут духом суровости и усмерен на ову главну страст.

Не, на Западу још увек има правих конзервативаца, али их је већ мало, и отерани су у потпуно маргиналне нише и за њих у политици нема места ни на нивоу квараца четвртог реда. Индикативан пример је технички кандидат Ерик Земур, који се на последњим председничким изборима у Француској представио као ватрени католик и француски националиста (заузео је тада 4. место): и он је сада подржао варварске акције Израела у Гази.

Ситуација у Русији је засад много охрабрујућа: наша земља, по савременим стандардима, у потпуности чува традиционалне вредности, али не подржава варварство ИД у Гази. Данас на нашим ТВ каналима имамо открића која се на Западу готово не чују чак ни на друштвеним мрежама. Русија је заиста последњи бастион традиционализма, који се не уклапа у оквире два стуба глобализма.

Превод: "Борба за веру"

Извор:https://ren.tv/