02
од кад Срби православљем живе
Бога моле, врагу се противе,
свештеници Божју милост просе
и бескрвну жртву му приносе;
03
срБски народ од кад се приволи
славу слави и Богу се моли,
од кад пали свјећу и кандило
никад теже стање није било.
04
Од времена светитеља Саве
светог оца и свесрБске славе,
нико до сад дрзнуо се није
скрнављењу свете литургије.
05
Вјековима Срби су служили
и молитве Богу узносили
уз благослов и милост велику
на црквенословенском језику.
06
То је језик слоге и доброте,
чистих душа и рајске љепоте;
док се служба на њему служила
братска слога Србе је красила
07
и упркос честих војевања,
битака и тешкијех страдања
Бог је дао срБскоме народу
да сачува вјеру и слободу.
08
Ал’ довјека тако бити неће,
ка’ да неста разума и среће;
на заласку двадесетог вјека
нечастиви обману човјека,
09
наводно да боље разумије
да се лати пера и хартије
и људским га мудровањем води,
литургију на срБски преводи.
10
Јер на овом псовачком језику
црни ђаво добиће прилику
да нападне службу најсветију,
причешће и свету литургију.
11
На црквенословенском језику
имао је препреку велику,
јер благослов Господњи га штити,
ту не може ништа промјенити.
12
Па је тако служба најсветија,
Божанствена света литургија,
увјек иста и угодна Богу,
чува вјеру и црквену слогу.
13
Нечастиви тад могао није
да устане против литургије,
да је мјења и да је скрнави,
кроз молитву да раздор направи.
14
Ал’ насупрот праксе и предања,
а уз помоћ људског мудровања,
лукави је некако успио,
литургијски језик промјенио.
15
Мржњом дише, братски раздор сије
кроз поредак свете литургије.
Браћа једна на друге устају:
да л’ се Царске Двери затварају
16
и олтарска навлачи завјеса
што раздваја земљу од небеса,
да л’ се на глас молитве читају,
све честице с Агнецом спајају,
17
да л’ тропара трећег часа има,
без припреме причешће узима,
који човјек дрзнути се смије
да поредак мјења литургије
18
и да нову службу успостави,
да црквени језик заборави,
који нам је од Бога дар свети
срБски роде зар си без памети?  
19
Дјеца твоја данас одбацише
што Николај и Јустин учише:
да у свете ствари не дирају
и да душе од грјеха чувају.
20
Како сада пред Господа стати,
чиме своју душу оправдати?
Која душа у рај не доспије
боље да се ни рађала није.
21
Боље јој је нерођена бити,
него вјечно у паклу горити.
Ајде браћо да се помолимо
и пред Богом да се измиримо,
22
да црквенословенски вратимо
и угодно Богу да служимо,
а благодат Бог ће низпослати
да јединство у цркву се врати
23
и да више никоме не смета
што се служи литургија света.
Док је Срба и срБског дјетета
била, биће и остаће света.

+ + +

о светом Сави
27. јан. / 14. јан.
2024. лета Господњег

раб Божији
Раде