Христос је међу нама, драги моји читаоци!

Православна Црква данас прославља Блажену Ксенију Петроградску. Сви добро познајемо њен живот. Али у овој објави ћу вам говорити о нечем другом. Наиме, да ли хришћанин има право да процењује значај светаца на основу њихове националности?

Свето Писмо јасно каже да у Царству Божијем неће бити подела на нације, расе или етничке групе. Спаситељ нас учи да је Богу важно само једно – стање људског срца. Онда размислимо, да ли се организација која деканонизује свеце на основу националности може назвати „црквом“ (митрополит Лука алудира на „ПЦУ“- нап. „Борба за веру“)? Уосталом, овде чак и не говоримо о вери, већ о једноставној људској логици, о ономе што називамо здравим разумом.

Да ли вреди напустити енглески језик у вези са мизантропском колонијалном политиком коју је Велика Британија водила дуги низ година? Да ли треба забранити слушање музике Баха, Бетовена, Штрауса или Брамса само зато што су припадали истој нацији као и Хитлер? Или би можда из истог разлога требало спалити књиге Канта, Хегела, Шелинга, Фихтеа и заборавити на поезију Гетеа и Шилера? Забранимо онда књиге Пабла Неруде и Габријеле Мистрал јер су рођене у истом месту где је рођен Пиноче.

Ове аналогије се могу наставити. У сваком народу и нацији можемо наћи и достојне узоре и обрнуто. Чињеница да неке „фигуре“ почињу да спекулишу о савременим догађајима, покушавајући да оцрне сећање на православне светитеље поштоване у целом свету, говори не само о њиховом потпуном неразумевању хришћанског учења, већ и о ниском интелектуалном нивоу. Али много горе је што они свој примитивни начин размишљања намећу другим људима, водећи смешну пропаганду.

Превод: „Борба за веру“