Борба са помислима, које доносе скорб (жалост), ма колико те помисли биле сложене, замршене и умне, треба да буде веома проста, као што је проста и цела вера хришћанска, по својој простоти доступна сваком човеку, а која по својој сили задовољава сваког човека.

Борите се против помисли и осећања туге кратким речима: „Господе! Да буде воља Твоја! Благословен је и Свет Бог у свима делима Својим!” Изговарајте ове речи умом, а кад сте сами, изговарајте донекле наглас; изговарајте без журбе, са великом пажњом и страхопоштовањем; понављајте ове кратке речи дотле, док се мисли и осећања туге не смире.

Кад се они поново подигну, и ви поново употребите исто ово оружје против њих. Искуством ћете познати силу овог оружја, толико безначајног на први поглед, гледано споља. А из стања борбе немогуће је друкчије изаћи у стање мира осим победом.

Потчинити се жалости је веома опасно. Kад она ојача у човеку и овлада њиме, може да убије и тело и душу. Не журите се да умрете. И најдужи живот у поређењу са вечношћу је тренутак. Предајте себе и трајање свог земаљског странствовања вољи Божијој, а ви искористите овај период да што боље припремите себе за вечност, да учините што може више вечног добра вашем родитељу.

Не чудите се што сте слаби у духовном подвигу. Разлог те слабости је ваша младост и неискуство. Време ће вас обогатити и искуством и силом. Са сажаљењем гледам на ваше душевно стање. Ви се претапате у љутој скорби (невољи) као у огњу. Претрпите тегобу тог стања, после њега осетићете се као препорођени, видећете себе како сте обогаћени духовним благом, о чијем постојању немају појма људи, чији је земаљски живот био посут једино задовољствима. Тада ћете познати, да је благ Господ и у самим скорбама (невољама) које шаље, зато што привремене скорбе воде ка вечним добрима оне, који прихватају те скорбе како треба.