Где је савет нечестивих и који су нечестиви по Псалтиру? Сама реч чест, а на српском част, указује на одавање части и поштовање, и указује да су нечестиви људи, који не поштују друге како треба, па зато ни њих други не поштују и зато они немају поштовање ни пред Богом ни пред људима.

А како познати по Јеванђељу који су нечестиви, то Сам Господ говори апостолима како познати: „По томе ће сви познати, да сте Моји ученици, ако имате љубав међу собом“ (Јн.13:35). А како „имати љубав међу собом“, то знамо на основу светог Предања као што говори свети Златоуст: „Имаш (свето) Предање – не тражи ништа више“. Јер свето Предање се оснива на Јеванђељу, па ако држиш свето Предање, оно ти је довољно за спасење. А како то „имати љубав међу собом“? Шта ми знамо из светог Предања Српске Цркве?

Сваки Србин сада, који има преко 50 или 60 година, зна да је раније дете морало да љуби руку сваком старијем човеку, и то Предање се оснива на петој заповести Божијој, која гласи: „Поштуј оца свога и матер: то је прва заповест са обећањем: да ти добро буде, и да дуго поживиш на земљи“ (Еф.6:2). Још се оснива то Предање и на Јеванђељу, у коме Господ говори: „Ко љуби оца или матер више него Мене, није Мене достојан; и ко љуби сина или кћер више него Мене, није Мене достојан“ (Мт.10:37). Ово Јеванђеље захтева да се поштовање у породици прошири на целу Цркву, а то као да Господ говори ово: ако неко не поштује сваког старијег у Цркви као свога оца и матер, тако он љуби свога оца и матер више него Мене и он није Мене достојан. И то значи ово: ако неко не поштује свако дете у Цркви као свога сина или кћер, тако он љуби свога сина или кћер више него Мене и он није Мене достојан. И то значи ово: ако неко не поштује сваког вршњака у Цркви као свога брата или сестру, тако он љуби свога брата или сестру више него Мене и он није Мене достојан. Тако Јеванђеље захтева да се поштовање у породици прошири на целу Цркву и у знак поштовања српско дете је морало да љуби руку сваком старијем човеку. То је испуњење Јеванђеља, које захтева „имати љубав међу собом“, и то је испуњење пете заповести Божије и то је проширење поштовања у породици на целу Цркву и без тог поштовања нема спасења, јер ту нема Православне Цркве, него ту је савет нечестивих по Псалтиру. Или по Откровењу речено: „Ту је зборница сатанина, јер ту говоре да су Јудеји (тј. Срби), а нису, него су синагога сатанина“ (Откр.2:9).

И кад упоредимо ондашњу српску бабу и садашњег епископа и свештеника, ми видимо да је баба била већа од њих. Јер баба је учила децу да љубе руку сваком старијем човеку, а они не уче тако. Баба је по Јеванђељу поштовање у породици проширила на целу Цркву, а они поштовање не шире. Баба је испунила заповести и научила тако друге људе, а они нису ни испунили ни научили друге људе, и према томе само Јеванђеље говори ко је већи и каже: „Ко год разори једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме: а ко испуни (заповести) и научи (тако људе), тај ће се велики назвати у Царству небескоме“ (Мт.5:19).

А поставља се питање: због чега је укинуто то васпитање и поштовање, да српско дете љуби руку сваком старијем човеку?

Како данас уче у Цркви? Слушај епископа и свештеника и ти си већ спашен. А боље би било да говоре слушај папу римскога, и онда би знали ко води данашњу цркву. Јер најпре треба одредити границе Цркве и ко је у Цркви а ко није, па затим обновити Предање и поштовање у породици проширити на целу Цркву, иначе ту нема ни Православне Цркве ни епископа ни свештеника, него ту је савет нечестивих и ту је зборница сатанина. То старо васпитање и поштовање треба обавезно да се држи у границама Цркве и тек тада свако у Цркви може да се нада спасењу.