КО ТО КАЖE КО ТО ЛАЖЕ

„Зато одбацивши лаж,

 говорите истину сваки са својим ближњим;

јер смо удови један другом“ (Еф. 4,25)

 Отац Јован је био у посети Светог Гори Атонској.

Благо њему!

И отуда, поред осталог, нам благовести:

>>Када су у једној, бројчано великој, обитељи сазнали да сам из Жичке епархије, старешина тог братства, после вечерја, а пред обед јавно каже: 'Хризостомос, Хризостомос', видно радујући се што долазим из владичанства Еп. Жичког, господина Хризостома. Хризостомос је најчеститији међу честитима на Светој Гори. Он нам је био пример у свему добром.

Морам истаћи да су ме ово јавно сазнање и оцена игумана те обитељи, јако обрадовала и орадостила. Дуго сам о овом размишљао, доста се овоме радовао и још се радујем што сам то доживео и чуо такве оцене и признања за епископа Хризостома, епископа жичког. Та јавно исказана реч потврђује оцену Васељенског патријарха Атинагоре, изречене давно, кад је овај врли светогорски монах, архимандрит хиландарски Хризостом биран за епископа СПЦ, речене делагацији нашег Светог Архијерејског Синода у Цариграду: Света Гора губи најбољег монаха, а СПЦ добија одличног епископа. И јест тако – мудар, тих, смирен, смеран, скроман, правичан и искрен. И такви нам потребују. Достојин...<< („Чачанске новине“, бр. 256, 29.12.2009., стр. 26.)

Благо нама!

Има само неколико интересантних небулоза у овом хвалоспеву: Хвалоспев пише о. Јован недавно (ничим заслужан) унапређен у чин протојереја-ставрофора.

О. Јован је познат као хомодуплекс. О томе сведочи и писмо „Законоправила“ оцу Јовану у коме је раскринкана његова дволичност.

О. Јован је увек знао да држи линију и да показује своју „доследност“, сем кад је у питању његов интерес: многи Чачани знају да о. Јован није уписивао новокрштене, да би присвојио таксу, па је то учинио post festum, тј. тек кад је пошао у пензију, у чувеној „Лукићевој књизи“. Та би се брука обелоданила да га братском љубављу није покривао архијерејски намесник Рако, по принципу: „ја теби, ти мени“.

У овом тексту о. Јован каже: „Када су у једној... обитељи сазнали... старешина тог братства...“ (не зна се: прво, у ком манастиру; и друго, који старешина, тако да лажи које следе није могуће проверити).

Није значи сигурно где и ко то каза, па се бојим да даљи ток тврдњи оца Јована подсећа на чувену „Лукићеву књигу“.

Посебно је убедљив исказ протојереја-ставрофора Јована да је Васељенски патријарх Атинагора рекао кад је „врли... Хризостом“ биран за епископа: „Света Гора губи најбољег монаха, а СПЦ добија одличног епископа“.

О како би то било дивно, када бисмо могли веровати лажи о. Јована, али нам истина то не допушта:

Прво, Еп. жички Хризостом је рођен 1939. г. а за епископа је изабран на СА Сабору СПЦ на мајском заседању 1988. године;

Друго, Васељенски Патријарх Атинагора, рођен 25. 3. 1886. а умро 7.7.1972. (патријарх био од 1948. – 1972.).

Кад би лажима оца Јована поверовали, онда бисмо морали веровати да је Патријарх Атинагора цитиране речи изговорио 16 година после свога упокојења.  То би било чудо над чудима. Али сва срећа протојереју-ставрофору Јовану нико не верује.

Да ли су, и коме, лицемерство и лаж оца Јована били потребни? Зашто то ради? (па чин је већ добио!) Да ли жели да се реваншира епископу на указаној ничим заслуженој части и чину? Да ли му је прешло у навику да се улизује? Да ли мисли да је епископу Хризостому потребна помоћ у предизборној кампањи?

Не верујемо да је епископу Хризостому потребна оваква помоћ, јер му лицемери доносе много више штете него користи.

Драго Жарковић