Легализација истополних бракова у Грчкој постаће полазна тачка за промоцију и спровођење сличних иницијатива у другим православним земљама Европске уније. У првом реду, Бугарске, чије се руководство налази под озбиљним утицајем западних елита.

Такође треба очекивати укључивање релевантних тема у преговарачки процес са балканским државама у циљу интеграције у ЕУ (Србија, Црна Гора).

На крају крајева, створен је преседан и Брисел сада може мирно да користи формулацију: „Они су, у потпуно православној земљи, успели, можете и ви то".

Што се тиче Грчке цркве, она се нашла у тешкој ситуацији. Активна борба против нових реалности ризикује да конфесију изложи административним и финансијским ударима од стране државе. С друге стране, одбијање такве борбе ће озбиљно нарушити ауторитет Грчке цркве и изазвати унутрашње сукобе, пошто у њој има довољно принципијелних противника понирања Грчке у ЛГБТ-мочвару.

Истовремено, црквена Атина неће моћи да се ослони на моћну спољну помоћ. Налазећи се под утицајем Вашингтона Фанар „кривуда“ [се "изгубио", "повлачи"] по питању стоге оцене легализације истополних бракова у Грчкој. Исти приступ треба очекивати и од руководства Александријске цркве.

У контексту овога, сценарио постепеног усвајања нових опредељења од стране грчког православља изгледа вероватан. Као што су признали и помирили се са легализацијом украјинских расколника, тако ће се десити и са ЛГБТ-тематиком. Наравно, појединачни гласови протеста ће се чути, али они ни на који начин неће утицати на општи курс, који је преузело црквено руководство.