Звуци музике који допиру до нас имају велику моћ над нама у свакодневном животу. Од памтивека се музика убрајала у основне стубове друштва. У свом делу „Држава“ Платон је писао да се са стиловима музике мењају и закони државе, а његов ученик Аристотел каже да је она довољно моћна да утиче на формирање личности и да неке мелодије јачају самоконтролу, док друге подстичу на опуштање.

Према Оливеру Саксу, професору неурологије и психијатрије на Медицинском центру Универзитета Колумбија, музика одређене врсте заправо може изазвати озбиљне психолошке нападе.

У модерној ери, политичар, марксиста и друштвени теоретичар, један од оснивача и вођа Комунистичке партије Италије, Антонио Грамши, сматра да комунизам може успети само ако се традиционална култура, укључујући музику, прво подрива. У протекле две генерације популарна (секуларна) музика је постала отворено непријатељска према традиционалним вредностима, које увек почивају на верским основама, тако да је најснажнији напад у културном рату, пре свега, напад на хришћанство.  

Већина људи не размишља о томе како музика утиче на њих, на њихово ментално и физичко здравље, на њихову свест и подсвест. Дух који стоји иза већине секуларне музике јесте сатански. То је критични елемент културног рата. Довољно је само погледати наступе музичких извођача на традиционалном фестивалу Евровизија, који одишу промоцијом хомосексуализма, паганизма и окултизма. Многи светски уметници су признали да су „продали“ своје душе сатани за славу и богатство. Следећи писани редови неће се бавити отвореним заговореницма сатанизма у рок музици, као што су Мерилин Менсон, Мрачна сахрана, Мејхем, Мардук и многи други мање познати, већ комерцијалним извођачима и групама, за које ретко ко сумња да се иза њихових песама крију ђаволске поруке.

Сатанизам у музици је први пут постао видљив када се лице Алистера Кроулија, агента МИ -6, појавило на насловној страни Битлисовог албума  Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band. Убрзо је уследила песма Ролингстонса, Sympathy for the Devil, и током 70-их овај тренд је постао популаран. Од тада, прикази сатанизма од Мадоне преко Еминема су се умножили.

У својој књизи Комитет 300, бивши официр МИ 6 Џон Колман, открива да су Битлси били психолошка операција  коју је водио Институт за људске односе Тависток. Ова агенда је почела да се развија током 60-их година, са рок групама које су деловале као друштвени агитатори. Промовисана је бесплатна љубав, дрога и рок музика. Да би заменили хришћанство, илуминати су увели Њу Ејџ покрет: духовне доктрине које не захтевају од појединца да следи морални закон. Битлси су представљени као противници естаблишмента, али су добили бескрајну пажњу мејнстрим медија. Године 1965. од краљице су добили  витешки орден, као чланови најизврснијег реда Британске империје.

Окултне референце у делу Битлса доказују да су они били илуминатске марионете.  Промотивна фотографија за албум Yellow Submarine приказује Џона Ленона како трепери ђаволским роговима. Пол Макартни прави знак '666'/хорусово око. Компилација Битлса објављена је 1988. под називом Past Masters, што је масонски израз који се користи за описивање бившег обожаваног мајстора масонске ложе. Албум садржи тачно 33 песме. У филму The Magical Mystery Tour, Битлси користе чаробни штапић да баце чини на несуђене чланове јавности. Магични штапићи су направљени од дрвета божиковине ( холивудског дрвета) и инструмент су окултног магичара који своју публику (становништво) држи у трансу.

Пол Мекартни је 1963. године рекао: „Хришћанство се не уклапа у мој живот“. 

Три године касније, Џон Ленон је говорећи за Newsweek отишао корак даље: „Хришћанство ће нестати и смањити се. Не треба да се расправљам о томе. У праву сам и биће доказано да сам у праву“.  

Такође је Ленон казао: „Када ми дође права музика, то нема никакве везе са тим, јер сам ја само канал. Дато ми је и ја га транскрибујем као канал.“ Једном је себе називао шупљим храмом у којем би се духови уселили у њега, а затим препустили да га настани други. На питање зашто су Битлси били тако успешни, рекао је: „Продали смо своју душу ђаволу“. (Ray Coleman, Lenon: The Definitive Biography, 1985.)

Дејвид Боуви је у часопису Rolling Stone (12. фебруар 1976.) запрепастио свет музике када је изјавио: „Рок је одувек био ђаволска музика. Верујем да је рокенрол опасан. Осећам да само најављујемо нешто још мрачније од себе“.

Један од пионира рокенрола, Литл Ричард, био је подједнако искрен: „Моје право уверење о рокенролу, а било је много фраза које су ми се приписивале током година, следеће је: Верујем да је ова врста музике демонска. Доста ритмова у музици данас је преузето из вудуа. Ако учите музику у ритмовима, као што сам ја, видећете да је то истина. Верујем да таква музика тера људе од Христа. То је заразно”. (Little Richard, quoted by Charles White in The Life and Times of Little Richard,1984.)

Мајкл Џексон је такође признао да је умешан у окултизам. Имао је посебну собу са зидовима пуним огледала, где је практиковао своје окултне праксе и призивао демоне из духовног света. Такође је рекао да се ујутру буди са читавом песмом у глави – текстом и музиком – и сам је задивљен тиме. „Нисам ја ово написао! Неко други јесте! Ја сам једноставно курир који доноси поруку овом свету“. (Wes Penre – news. com, June 15, 2000.)

Дејвид Скот Мастејн из Мегадета отворено говори о дет метал музици, вештицама, демонским крвним уговорима и односу са ђаволом. (https://youtu.be/anT)

У својој аутобиографији The Doggfather , Снуп Дог пише да је ђаво дошао код њега да склопи договор, да буде богат и славан у замену за своју душу. Како тврди, прихватио је ђавољу понуду и то идентификује као тачку у којој је Калвин Бродус умро а Снуп Дог рођен.

Брајан Вилсон, фронтмен америчке групе Бич бојс, изјавио је: „Ми смо се бавили враџбинама, покушавали да направимо вештичарску музику“. Признао је да су га прогањали гласови у његовој глави који би га ометали и мучили. Лари Воронкер, амерички продуцент плоча и извршни директор музичке индустрије, тврди да је наишао на најмање пет различитих ентитета који користе тело Брајана Вилсона као свој дом. Када је постао старији човек, Вилсон је искрено говорио о својој борби са менталном болешћу и опасностима употребе психоделичних дрога. „Често се тврдокорна употреба дрога, као што је мета, повезује са духовним падом и сатанизмом“. (https://www.youtube.com)

Бенд Блек Сабат искусио је мрачне, демонске силе док су се бавили окултизмом. „Гизерови сусрети са натприродним су се наставили. Током снимања Sabbath Bloody Sabbath у Бел Аиру, басиста је осетио злослутно присуство које испуњава његову спаваћу собу. Подигао је поглед и угледао неколико сабласти како га гледају одозго са надмоћним ефектом. Преплављен страхом, одмах је пробудио Била, Тонија и Озија да им каже шта се догодило. Гизер је убрзо открио да су сви његови колеге из бенда доживели сличне догађаје. Свима њима је било очигледно јасно да се тамни, злокобни облак, надвио над њима. (Black Sabbath: The Ozzy Osbourne Years,1991)

Џими Пејџ, енглески музичар, који је постигао међународни успех као гитариста и оснивач рок групе Лед Зепелин, био је предани следбеник сатанисте Алистера Кроулија, коришћен као средство за демонске духове у његовој музици. За друге чланове Лед Цепелина речено је да доживљавају „аутоматско писање“. Роберт Плент је често примећивао да осећа како му перо гура неки виши ауторитет. (Stephen Davis, Hammer of the Gods, 1985.)

Бијонсе признаје да је под контролом спољне силе. Она свој енитет назива Sasha Fierce. Рекла је да преузима контролу над њом када наступа на сцени. Она је после једног наступа саопштила да је била љута јер јој је Sasha Fierce бацио њен прстен публици.

Џим Морисон из Дорса је веровао, да је он нека врста шамана и да су га духови користили за своју музику. Његов продуцент, Пол Ротшилд, казао је да је најважнији део његовог живота био када је тај дух ушао у њега. Ово је све наведено у књизи Break on Through: The Life and Death of Jim Morrison, 1991.

На Венис Бичу (Калифорнија) пре него што је постао познат, Морисон је изјавио: „Те године је била интензивна посета енергије. Напустио сам школу и отишао на плажу да живим, спавао сам на крову… Упознао сам дух музике и појаву ђавола на једној плажи. Трчећи, видео сам сатану“. (Wilderness: The Lost Writings of Jim Morrison, 1988.)

У песми „Пусти ме да летим“, репер DMX (Ерл Симонс) објашњава да је продао своју душу нечастивом и зашто је то урадио: „Продао сам душу ђаволу, а цена је била јефтина. Хладно је на овом нивоу, али ти мене не чујеш, незнање заслепљује. Понекад је боље да те науче глупог. Не желите прави одговор, јер о чему се ради је мистерија. Како то да могу да живим и стварам историју? Ако то не видите, онда то није требало да видите. Ако тада нисте рођени са тим, није вам било суђено да будете. Али не можете ме кривити што не желим да будем затворен у ћелији у којој душа живи. Ово је пакао, иди по ђавола и донеси ми кључ, али не може бити горе од клетве која ми је дата. То је оно за шта ја живим, иако ми то одузмеш, мене нема“.

Америчка кантауторка и пијанисткиња, Тори Амос, отпевала је песму „Отац луцифер“: „Желела сам да се удам за Луцифера, не сматрам га злом силом. Осећам његово присуство у његовој музици, као да долази и седа на мој клавир“. (https://youtu.be/BqqUDv-)

Лејди Гага је рекла да у њој живи дух мртве тетке и да је дух Александра Меквина, (британски модни дизајнер) за њу написао песму под називом „Јуда“. Додала је да је купила машину за уништавање духова вредну хиљаде долара, јер је уверена да је зли духови прогањају. Такође је истакла да је имала страшне ноћне море са окултним сликама, али би то користила као инспирацију за своје сценске радње које би се састојале од лажног самопожртвовања и вешања о омчу. (https://youtu.be/9y7ACSyxWS0?si)

Познати кантаутор Боб Дилан, чије је право име Роберт Aлен Цимерман, потиче из породице Јевреја избеглица, који су из Одесе (Руска империја) пребегли у Америку. У интервјуу из 2004. године са Едом Брендлијем, славни музичар загонетно је објаснио, да свој успех дугује многогодишњем уговору са ђаволом.

Водитељ: Зашто сте ви још увек овде?

Дилан: То је историја са судбином. Ја сам закључио са њом уговор, знате, одавно. И ја

испуњавам свој дуг, по уговору.

Водитељ: Шта је био ваш уговор?

Дилан: Да се нађем тамо, где сам ја сада.

Водитељ: Да питам, с ким сте склопили уговор?

Дилан: Са главнокомандујућим, са врховним командантом.

Водитељ: На овој земљи?

Дилан: На овој земљи и у свету, који ми не можемо видети.

У истом интервјуу – првом за деветнаест година – Дилан је рекао: „Те раније песме су

написане готово магично,  a више не моgu да пишеm такве песме.“

(https://youtu.be/hOas0d-fFK8?si=Lj66O9WzLcaspByc)

Диланове речи и осталих музичара, потврђује да је прихватање сатанизма цена успеха у музичкој индустрији, и како је музика, заједно са медијима, најефикасније средство за контролу ума, посебно ако публика мисли да слуша спонтано креативно изражавање. Порука у многим песмама је јасна: Ради како хоћеш! Ти си Бог! Можеш учинити све што желиш, јер нема морала и природног (Божијег) закона

Песме и видео спотови преплављени су порнографијом, ЛГБТ, наркотицима, насиљем, убиствима, блудом, разарањем породице.

Погубни утицај стране музике одавно је дошао у наше домове, па тако годинама на нашој музичкој сцени имамо најезду кича и шунда, самозваних музичких интерпретатора, који промовишу окултизам, сомодију, неморал, насиље, дрогу, анархију... Стање наше музике најбоље је описао писац Добрица Ерић: „Мени је жао што смо тај свој прелепи мелос какак свет нема, упропастили шљамом какав свет има. Све што не ваља у белом свету, са запада, истока, севера и југа, све се слило у нашу изворну народну музику и замутило је до дна, тако да се створио један неукус, да генерације које расту на том шљаму белосветском, немају више осећај за лепоту. И то је разарање душе, разарање нације, уништавање једног народа.

Геополитика, 01. март 2024.