Док још није било компјутера и мобилних телефона читале су се књиге светих Отаца, па се мени дешавало да сам прочитао неку изреку или догађај и добро запамтио, али после никако да пронађем где сам то прочитао.

Тако сам негде прочитао, а мислим да је у књизи Авве Јустина, где каже: „Eпископа чини епископом – Предање. А разуме се – свето Предање, јер има и човечије предање, које није свето и није спасоносно.“

Зашто је речено – Предање, а није као што данас говоре – хиротонија, послушност Сабору или Синоду или државним властима, исповедање вере или снисхођење људима или посебне врлине или нешто друго? Зато што Предање – то је Јеванђеље претворено у живот и Предањем се предаје живо Јеванђеље, док без Предања јеванђеље је мртво слово. Предање је Јеванђеље у сили, а без Предања јеванђеље су речи без силе, и зато је апостол Павле рекао: „Царство Божије није у речи, него у сили“ (1Кор.4:20). То јест: Царство Божије није у речи Јеванђеља, него у сили Јеванђеља, а Јеванђеље у сили – то је свето Предање.

Због тога је Господ у јеванђељу много пута претио књижевницима и говорио: „Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери...“ Јер лицемери проповедају царство Божије речима без силе, јер они не држе свето Предање и нема код њих силе Царства Божијега, и зато су они лицемери, и они су слепци који воде слепце, и тако они погубљују и себе и друге. Због тога морамо тачно да разликујемо у Цркви: ко је књижевник лицемер, а ко је искусни старац, тј. морамо да разликујемо ко предаје јеванђеље без силе, а ко предаје јеванђеље у сили.

А где је данас сила јеванђеља и ко данас држи свето Предање? Јер ми видимо да ђавоља сила свуда осваја и људе и власти, док многи лицемери проповедају јеванђеље без силе и то јеванђеље не зауставља ђавољу силу. Јер демонску силу може да заустави једино јеванђеље у сили, а то је свето Предање. Зато многи у Цркви гледају и чуде се како ђаво и антихрист свуда напредују, уместо да се питају зашто је Бог одступио и зашто то допушта, јер док Бог не одступи и не допусти, ђаво је немоћан и антихрист је немоћан. А зашто је Бог одступио и допустио да влада демонска сила? Речено је зашто: зато што се не држи свето Предање, којим се предаје Божија сила, која једина може да поништи демонску силу.

А демонска сила је у страстима, које владају људима, и зато по Предању на првом месту је: да се људи исцеле од страсти и тако да се исцеле од демонске силе. Због тога јеретици никада не могу да се исцеле од страсти и демонске силе, јер они немају свето Предање. После пада наших прародитеља у Рају, демон је ушао у човечију природу и отада природно дејство и демонско дејство помешани су у човеку и без Предања не може човек да разликује: које је природно дејство, а које је демонско дејство. Због тога су неопходни искусни старци, који држе и предају свето Предање.

Искусни старац

Оптински Старци сматрају се за најискусније старце, који предају свето Предање. Преподобни Амвросије Оптински саветује овако: „Раздражљивост се не кроти постом, већ смирењем и самопрекором и свешћу, да смо достојни таквог непријатног положаја. Да се не би предавали раздражљивости и гневу, не треба се журити (не жури, ако нема потребе).“

Због чега преп. Амвросије саветује: не треба журити (ако нема потребе) ни духовно ни телесно? Зато што грех јесте погрешан покрет, тј. погрешан двиг – на црквенословенском, док подвиг јесте добар покрет ка Богу. Па да би исправили погрешан покрет, морамо да успоримо покрете и да појачамо пажњу ума и тачно да уочимо почетак погрешног покрета, а то може само кад се успоре покрети. Па кад уочимо почетак, тада можемо још у почетку да исправимо погрешан покрет. Тако се вежбањем вежбају добри покрети, и најпре су лагани покрети и пажњом ума усклађују се покрети и исправљају се погрешни покрети, па затим се убрзавају покрети све брже и брже, док се не достигне да се добри покрети обављају брзо и без размишљања.

Тако савет преп. Амвросија може да се примени и на многе друге грехе и да се исправљају многи греси. А тај савет је по светом Предању, па ко поступи по том савету, тај може на делу да позна силу светог Предања.