МЕДИЈСКА ИЗОЛАЦИЈА ИСТИНЕ

Питање које се тиче целог Српског народа, верног народа Православне Србије и не само верника, обавијено је велом тајне потпуно непотребно.

Зашто је избор новог Патријарха толико само унутар-црквена ствар када се тиче свих припадника нашег народа српског?

Свих ових дана уназад, од дана упокојења Патријарха Павла до данас и унапред до дана избора новог Патријарха заказаног на заседању Сабора Српске Православне Цркве дана 22.01.2010. године, могао је и требао је се чути појединачни глас сваког од 45 Владика СПЦ, као њихова медијска презентација народу који са стрепњом очекује тај избор.

Неки од Владика су заступљени у медијима редовно - били и пре овог избора и јесу и даље током ових садашњих дана непосредно пре самог избора новог Патријарха, нешто као миљеници медија или другачије конкретније речено Владике са протекцијом за наступе код медија.

Других Владика нема нигде - паметних, образованих, вредних и искусних а не знамо зашто.

Како онда медији врше селекцију?

Не могу се ослонити само на "верске аналитичаре", који немају апсолутно знање о свему о вери. Веру, то јест прилике и односе у нашој Цркви свако од верника доживљава и тумачи на свој начин и ту не помажу много аналитичари.

Да ли је ту за приступ медијима пресудан неки "посебан имиџ" неких од медијски заступљених Владика - а не како би стварно требало бити - његов став о поједином црквеном питању често радикално супростављен ставу другог анонимног Владике по истом питању.

Или би требало, поједностављеном причом о "живом организму цркве" у коме су као нормалне разлике у мишљењима, сакрити и изоставити расправу о тим животно битним али неугодним за дневну политику, супростављеним ставовима Владика - челника наше СПЦ.

Постоје две врсте људи у земљи Србији сада - они који су "пресликани" Европљани по изгледу и вокабулару, и они који личе на традиционалне Србе из наше историје који се труде да нашу традицију, веру и Цркву сачувају од свеопште глобализације свих животних мерила и принципа. И када их гледамо на некој емисији типа '"Стање нације" на Б92 која је класичан пример са два супростављена саговорника, изабрана најчешће по том критеријуму за разговор по актуелној теми из живота наше земље, не знамо више ко смо, где смо и где идемо као народ, слушајући једног и другог од тих прототипова данашњих Срба.

Зашто онда крити и не објавити јавности земље Србије да постоје и два типа Владика по сличном критеријуму.

Постоје оне Владике које стреме екуменизму, у смислу принципа "наше заједничке припадности Христу" и "исповедања заједничке вере" са другим припадницама екуменског покрета, што ове Владике то и потврђују - и на речима и у пракси у светлу потписаног "Равенског документа", у чијој реализацији се даље иде кроз нове и нове скупове Светског савеза цркава.

И постоје оне Владике којима су наведени принципи неприхватљиви, у светлу постојања предања једне Свете Саборне и Апостолске Цркве Православне која није и не може бити у "савезу" са другим верским заједницама које не потичу из базног апостолског корена Православне цркве.

Постоје дакле две струје Владика претендената за избор новог Патријарха, који на пример различито служе свету Литургију - "новотарски" или традиционално, који у свој матичној Цркви где служе имају или немају олтарске Двери, који читају наглас или тихо молитве у Олтару, којима треба или не треба целивајући Крст код целивајуће Иконе, који имају класичан-традиционални Иконостас или уместо њега имају неку "оградицу" - "новотарску" у својој матичној Цркви и ко зна шта је све још код њих различито.

А народ? Ко њега о томе треба било шта да пита. Давно су престали и нестали црквено-народни Сабори на којима се одлучивало о постојању и даљој судбини појединих општенародно важних питања.

Наш Српски народ ће добити Патријарха каквог жреб одлучи, а после ће све бити последична инерција.

Зато што се ништа тај народ није питао. Првенствено, није се изјаснио кога и шта жели у светлу таквих а сада "задесних" принципа - јер добиће "новотарца" или традиционалисту, без претходног испитивања јавног мнења, то јест провере жељеног опредељења народа - хоће ли да се приклони таквом екуменистичком или традиционалном избору - кроз личност Патријарха припадника једне или друге струје.

Зар такво питање није за неки неформални или формални референдум народа пре самог жреба и пројављења воље Духа Светога?

Сећајући се мудрих речи Аве Јустина Поповића које су нам говориле поруку: "Човек је Богослужење а народ Богојављење", на Сабору СПЦ би све Владике у поступку гласања за своје кандидате, тако претходно имале и сазнање о вољи самог народа о томе кога он жели за Патријарха као свога експонента онакве вере какву већина народа жели за убудуће.

Зар Владике бачки Иринеј (Буловић), браничевски Игњатије (Мидић), захумско-херцеговачки Григорије и други истог опредељења, могу и смеју да својим могућим избором за Патријарха питање екуменизма подигну на виши ниво - да се сада на том Трону решава судбинско питање српског народа -без упита тог истог народа о његовом жељеном избору будућег важећег принципа новотарског или досадашњег традиционалног, у даљем трајању наше Српске Православне Цркве.

Медији ћуте, не знају довољно о устројству СПЦ или повремено неког од поменутих Владика "лобирају" насумице, по нечијем диктату или по ко зна каквим критеријумима!?!

А новинари би морали да буду истраживачи, што је основна особина новинарства уопште, па да крену редом од Владике до Владике док не интервјуишу свих 45 Владика-претендената равноправно. И то нашироко и надугачко по свим важним питањима, да народ научи и разлучи шта ће му се десити после Патријарха Павла, односно у ком правцу и ка којем циљу ће се даље кретати наша вера Православна и наша СПЦ.

Овај народ Српски је живео и преживео кроз векове задржавши свој идентитет зато што је постојала Српска Православна Црква као светиљка лучоноша од Бога нам послата да нас води и храбри, надамо се да нас ни сада Господ Бог наш опет неће оставити.

У Чачку, дана 05.01.2010. године                                раб Божији Томо Обрадовић