Имао сам тада седам година и Владика је питао: „Зашто си ти дошао?

Одговорио сам: „Дошао сам да се исповедим“.

А он ми је рекао: "Ти не знаш шта значи исповедати се."

А ја сам напућио усне и одговорио: "Па знам."

Владика је тада рекао: „Па, реци ми своје грехе. Али ти не знаш шта је грех.”

Још више сам напућио усне и одговорио да нисам слушао, јео сам, радио сам разне несташлуке, осећања и тако даље, односно појам о разумевању греха - то сам имао од детињства.

Тада се моја исповест Епископу под омофором састојала у томе што је рекао: „Кажи шта хоћеш, а ја ћу ти ипак објаснити шта је грех“.

И рекао је: „Грех је тренутак када ти напустиш љубав Божију. Када те тата и мама воле, а ти одједном не послушаш, страшно патиш. Зато што си је прекршио, оставио си ову љубав - љубав своје мајке, љубав свог оца. А љубав Божија је још већа, највећа је. А у греху - ти се удаљаваш од Божије љубави. А када дође до покајања, ти се враћаш љубави Божијој.”

То ми је објаснио Епископ Шангајски Јован ми када сам имао седам година. Тако и јесте.

Превод: „Борба за веру“

Мемоари архиепископа женевског и западноевропског Михаила (Донскова). Из књиге „Завичајни елемент“, Музеј и Задужбина Јована Чудотворца.