Увод "Борбе за веру"

ОВО ЈЕ КЉУЧНО: И БЕОГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА ЈЕ У ОПШТЕЊУ СА ГРЧКИМ ЦРКВАМА КОЈЕ СУ ПРИЗНАЛЕ УКРАЈИНСКУ СЕКТУ "ПЦУ":

 У чланку који следи, осим анализе тренутног стања у Бугарској Цркви, покренуто је и једно вапијуће питање: наиме, постоје Помесне Цркве које нису признале украјинску секту "ПЦУ", међу којима је и Београдска патријаршија. Међутим, те Цркве истовремено молитвено опште са грчким црквама које су признале "ПЦУ". На тај начин је, рецимо, и Београдска патријаршија у општењу са "ПЦУ". У чланку се напомиње да би Руска Црква морала да то питање размотри директно са оним Црквама које опште са Грцима.

 + + +

Упокојио се бугарски патријарх Неофит. Последњих година је дуго био болестан, водио је флексибилну политику равнотеже између присталица неисквареног Православља, као што су митрополит ловчански Гаврило и митрополит видински Данило, и присталица одласка у јерес и раскол, на челу са митрополитом пловдивским; оживљавање споменика византијског доба Пловдивске епархије предузеле су САД.

У исто време, ученици Пловдивске Богословије почели су да праве групе на Фејсбуку за признавање „Пцу“. Ко ће бити нови бугарски патријарх? Митрополит Николај?

Тренутно је митрополит врнски Јован изабран за вршиоца дужности местобљуститеља патријарашког трона. Као што белоруски православни филозоф Дмитриј Куницки примећује:

„Митрополит Јован је епископ друге по величини бугарске епархије. Гласао на Синоду против признавања „ПЦУ“. Сада привремено контролише и сливенску епархију, где је био проруски митрополитски старац Јоаникије. Западњаци су се трудили да му не дају привремену контролу над сливенском епархијом.

За заштиту православља најбоље би било да митрополит ловчански Гаврило постане бугарски патријарх. Има 73 године. Најмлађи иза њега има 56. А старији су двојица старијих западњака преко 80 година...

Веома добар кандидат је релативно млад видински митрополит Данило, који се отворено противи догматској јереси папизма Цариградске патријаршије.

Зашто мислим да је важно директно и искрено рећи ко је бољи за место бугарског патријарха? Јер није ствар само у православној политици и геополитици, иако их се не треба стидети, него у самој Истини. Јер признање „ПЦУ“ ће постати излазак Бугарске Цркве из Цркве Христове, Цркве Православне.

Штавише, уверен сам да Руска Црква мора да покрене то питање директно са оним Помесним Црквама које нису признале „ПЦУ“, али су у молитвеној заједници са Грчким Црквама које су признале „ПЦУ“ и тако су посредно у општења са сектом, без апостолског прејемства епископата.Тако је и Руска Црква у заједници са „ПЦУ“.

Свети Марко Ефески је заправо написао да се ништа што се тиче Истине не може решити компромисом.

Александар Лукашенко је, на састанку са епископима Белоруског егзархата Руске Цркве, приметио да су људи почели мање да јој се обраћају.

Можда претерује, али нема дима без ватре, компромиси и суздржаност заиста слабе поверење.

Савремени православни филозоф Александар Шчипков исправно је скренуо пажњу на јеванђелску норму директног исказа: „Да, да, не, не, остало је од лукавога“.

Превод и приређивање: "Борба за веру"

Извор: https://t.me/orhoresistanse/41192