Подвигоположник и Спаситељ наш Господ Исус Христос пре ступања на подвиг искупљења рода људског укрепио је Себе дуготрајним постом. И сви подвижници, почињући да служе Господу, наоружали су себе постом и никако друкчије нису ступали на пут крсни него подвигом поста. Своје највеће успехе у подвигу они су мерили успесима у посту.
Свети људи нису одједном приступали строгом посту, него су постепено и мало-помало постајали способни да се задовоље најоскуднијом храном. Монах Доротеј, навикавајући свог ученика Доситеја на пост, постепено је одузимао са његовог стола (трпезе) по мали део (хлеба), тако да је са четири фунте меру његове дневне хране довео на осам лота хлеба (лот је 12,8 гр.). И поред свега тога свети посници, на чуђење других, нису знали за раслабљеност (за малаксалост), већ су увек били бодри, снажни и готови на дело. Болести су међу њима биле ретке, и живот им је текао необично дуго. У мери, у којој плот посника постаје танка и лака, духовни живот долази до савршенства и открива себе чудним појавама. Тада дух врши своја дејства као у бестелесном телу. Спољна чула се затварају, и ум, дрешећи се од земље, узноси се ка небу и потпуно се погружава у созерцање духовног света. Међутим, неће свако моћи да наложи на себе строго правило уздржања у свему или да се лиши свега, што може да послужи на олакшавање немоћи. „Ко може да смести, нека смести“ (Мт.19:12). Сваког дана ваља јести хране толико, да би тело окрепљено (ојачано) било пријатељ и помоћник души у вршењу врлине, иначе, може бити, кад тело изнемогне, да и душа ослаби. Петком и средом, а нарочито у четири велика поста, храну узимај једном дневно, по примеру отаца, и Анђео Господњи ће се прилепити уз тебе. Преподобни Серафим Саровски Како је велика сила поста и молитве! И није чудо: у време поста душа постаје господар над похотама тела, и уопште потчињава њега себи, а кроз плот делује врло често ђаво; према томе, посник побеђује и плот и ђавола – што значи, да је тада он близак Богу по свом моралном стању (по свом карактеру) и најлакше може да прима силе Божије. Ако се томе дода још и молитва, која низводи к нама благослов и помоћ неба, тада човек заиста може да заповеда не само материјалном природом, већ и палим духовима. Чиме је Сам Господ победио ђавола? Постом и молитвом. У време поста, посебно свештеник, треба да остави сласти, које раздражују плот и да не угађа њој (плоти), него да је огорчава. Треба спавати недуго, учити народ Речи Божијој, нелицемерном покајању, плодотворном, будити мржњу према сваком греху, објашњавати како је он нама противприродан и противан Богу, како се он (грех) упркос природи сродио са њом и делује у њој заповеднички, незаситно и погубно. Чему води пост и покајање? Због чега је труд? Води ка очишћењу грехова, душевном миру, сједињењу са Богом, ка усиновљењу, ка смелости пред Господом. Има због чега (треба) постити и од свега срца се исповедати. Награда ће бити непроцењива за труд савесни. Кажу: није важно јести скромно у посту, није у храни пост, није важно носити скупу, лепу одећу, ићи у позориште, на забаве, на маскенбал, имати великолепно скупо посуђе, намештај, скупе кочије, полетне коње, скупљати и штедети новац и остало. Али, због чега се наше срце одвраћа од Бога, Извора живота, и због чега губимо живот вечни? Зар није због стомакоугађања, зар није због скупоцене одеће као јеванђељски богаташ, зар није због позоришта и маскенбала? Због чега ми постајемо тврдог срца према сиромашнима, па чак и према сродницима? Зар није због нашег пристрашћа према сластима, и уопште према стомаку, према одећи, према скупом посуђу, намештају, кочијама, према новцу и осталом? Зар је могуће служити Богу и мамони, бити пријатељ света и пријатељ Божији, служити Христу и Велијару? Није могуће. Због чега су Адам и Ева изгубили рај и пали у грех и смрт? Зар није једино због јела? Погледај добро, због чега ми не маримо за спасење душе своје, која је толико скупо коштала Сину Божијем, због чега прилажемо грехе на грехе, и непрестано падамо у противљење Богу, у сујетан живот, зар није због пристрашћа према земаљским стварима, и посебно према земаљским насладама? Због чега постаје грубо наше срце? Због чега ми постајемо плот, а не дух, изопачујући своју моралну природу, зар није због пристрашћа према јелу, пићу и осталим земаљским добима? Па како после тога можемо рећи, да није важно јести скромно у посту? Управо то, што ми тако говоримо, јесте гордост, сујетна мудрост, непослушност, непокорност Богу и удаљавање од Њега. Хранећи се пространо, ти постајеш плотски човек, духа немајући, или плот бездушна, док постећи, ти привлачиш к себи Духа Светога и постајеш духовни човек. Узми памучни папир, који није навлажен водом. Он је лаган и у малим количинама он лебди у ваздуху, али покваси га водом, и он постаје тежак и одмах пада на под. Тако је и са душом. О, како ваља чувати душу постом! Пост је добар учитељ: 1.) он брзо даје до знања сваком поснику, да је сваком човеку потребно врло мало јела и пића и да смо уопштено ми похлепни и једемо и пијемо много више него што је потребно, то јест, него што захтева наша природа; 2.) пост лепо указује или открива све немоћи наше душе, све њене слабости, недостатке, грехе и страсти, као мутна устајала вода што почиње да се чисти и показује какви се гадови (гмизавци) или какво смеће налази у њој; 3.) он нам показује сву неопходност да свим срцем прибегавамо к Богу и да од Њега тражимо милост, помоћ и спасење; 4.) пост показује сва лукавства, подмуклост, сву злобу безплотних духова, којима смо ми раније, не знајући, служили, чија се лукавства при обасјању сада нас светлошћу благодати Божије јасно откривају и који сада злобно прогоне нас због напуштања њихових путева. Ко одбацује пост, тај заборавља, од чега је потекао грехопад првих људи (од неуздржања) и какво је оружје против греха и кушача (ђавола) указао нама Спаситељ, кад је био искушаван у пустињи постећи четрдесет дана и ноћи, и тај не зна или неће да зна, да човек отпада од Бога најчешће кроз неуздржање, као што је то било са житељима Содоме и Гоморе и са Нојевим савременицима – јер од неуздржања потиче сваки грех у људима. Ко одбацује пост, тај одузима себи и другима оружје против многострасне плоти своје и против ђавола, који су јаки против нас посебно кроз наше неуздржање, и тај није војник Христов, јер баца оружје и добровољно се предаје у заробљеништво својој сластољубивој и грехољубивој плоти; и тај је, на крају, слеп и не види однос између узрока и последица у делима. Ако са похлепом будеш много јео и пио, онда ћеш бити плот, а ако будеш постио и молио се, онда ћеш бити дух. „Не опијајте се вином... него се испуњавајте Духом“ (Еф.5:18). Пости и моли се, и свршићеш велика дела. Сит (човек) није способан за велико дело. Имај простоту вере, и свршићеш велика дела: јер „све је могуће ономе који верује“ (Марко 9:23). Имај марљивост и усрдност, и свршићеш велика дела. Свети праведни Јован Кронштатски Превод за „Борбу за веру“ Милан Старчевић Извор: „Москва Трећи Рим“ Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
|