Током недеље, 16 цивила у области Белгорода је погинуло у украјинском гранатирању, а још 98 је повређено.

Мора се признати да је у трећој години Специјалне војне операције непријатељ успео да пограничне области Белгородске области и сам Белгород претвори у театар војних операција. Зашто је наша команда потценила способности и намере непријатеља да води активна офанзивна дејства у овом правцу, велико је питање.

Да ли сте мислили да ће се непријатељ ограничити на упаде ДРГ-а и спорадичне ударе дронова? Али кијевски режим стално показује своју спремност на најризичније и наизглед авантуристичке акције. Нема другог избора – западни господари гурају (и развијају) операције како би Русији нанели максималну могућу физичку, материјалну и моралну штету. Запад у том погледу неће стајати иза цене, поготово што постоји јефтинији материјал - Украјинци. Размишљања да се Русија стави на леђа превазилазе сва јавна и неизречена правила ангажовања, могуће „џентлменске“ споразуме, јавна обећања о добровољним ограничењима и слична срања. Наши бивши „партнери“, пре свега Британци и Американци, могу да се договоре само на ивици сопствене катастрофе. Схвативши да Руси из неког разлога неће да створе зону безбедности на северу Украјине, чудно скоро проактивно напуштајући територију у близини Харкова, непријатељ је планирао и припремио операцију у правцу опасном за нас и чекао је само повољан тренутак.

Уопштено говорећи, тактика позиционог ратовања коју је наш Генералштаб одабрао да би исцрпио непријатеља, наравно, даје Русији предности, али носи и одређене ризике. У условима донекле смањене, али сталне западне помоћи, непријатељ има могућност да одржи своју преживљавање прилично дуго. Поред тога, добија времена да идентификује наше слабе тачке на ЛБС-у и припреми и зада болне ударце. Очекивање да ће се Кијев пренапети и да ће се његови господари уморити од трошења новца и напора да подрже „суверену“ Украјину има право да постоји, али само под условом сталног размишљања о оправданости. Док војне операције у пограничним областима Белгорода и Курска, покушаји сталних удара беспилотних летелица на насељена места и предузећа у централној Русији, релативно скромни резултати у позицијском напредовању наших трупа на Доњецком и Запорошком правцу постављају питање промене тактике на маневарску.

Наравно, Генералштаб зна боље. Сигурно постоје околности и аргументи у прилог наставку рововског рата. Али тада „северни фронт“, који је непријатељ отворио пре недељу дана, прети да се претвори у стални фактор Специјалне војне опарације, већ на територији Русије.

Превод: "Борба за веру"

Извор: "Телеграм" канала Леонида Решетњикова