НА СКУПУ „ОД АГРЕСИЈЕ ДО НОВОГ ПРАВЕДНОГ ПОРЕТКА“: „А СРБИМА ЈЕ ПОТРЕБНА ВЕЛИКА РУСКА РУСИЈА“

  УЧЕСНИЦИМА београдске Међународне конференције „Од агресије до новог праведног поретка“ обратио се и генерал Леонид Ивашов који је своје почетне и завршне речи изговорио на коректном српском.

Све што је рекао има утолико већу тежину што је у време агресије на СРЈ 1999-те руководио руском војном дипломатијом.

Факти преносе његово обраћање у целини:

Здраво, драга моја браћо, браниоци отаџбине, мира и правде!

Пре четврт века, актом фашистичке агресије против СРЈ почела је операција уништавања остатака социјализма у Европи и уништавања словенског православног света.

Претходно су били ликвидирани Совјетски Савез, варшавски уговор, социјалистички лагер и разорена велика Југославија. Све је то било резултат издаје совјетске, а потом и руске владајуће елите.

СРЈ била је острво окружено непријатљеским силама, без поузданих пријатеља и савезничких држава. САД и њени сателити су у интересу свог поретка чистили Европу да постане територија без граница и држава без националних интереса, а да њено становништво лише људскости и да га учине порочним.

Лишавање светости духовног простора Србије било је главни циљ агресије. Зато су примарно уништавани православни храмови на Косову и Метохији и друге светиње.

Уништавана је свст о општесловенском савезу који је грађен под руководством Русије.

Подсећам да је руска спољна политика у 18. и 19. веку доследно следила курс да је Москва Трећи Рим који је на себе добровољно преузео божанску мисију чувања и заштите чистоте Хришћанства, православних вредности и православних народа.

Та мисија је постала геополитичка доктрина Русије.

Управо у балканским Словенима Русија је видела своје поуздане духовне савезнике и браћу у Христу.

Дана 23. децембра 1867, министар спољних послова Русије Горчаков написао је Господару (имератору, прим. прев.) Александру Другом:

          „Ми морамо наставити своју мисију заштитника хришћанских народа, показујући им да је Русија њихов једини искрени и постојани пријатељ, који из тога неће извлачити никакву корист за себе. Ослобођење хришћанског Истока може се извести само уз помоћ Русије.“

Стаљин је током Другог светског рата и после Победе плански у пракси реализовао доктрину Москва-Трећи Рим, бранећи интересе балканских народа. Али, ни противник није дремао. 

Дана 19. марта 1953. године, САД су донеле план како да психолошки изексплоатишу смрт Стаљина. Тај план је учињен јавним 2020. године. У његовом уводном делу се говори:

„Морамо разрадити план психолошких операција који ће бити саставни део свеобухватног и одлучног програма експлоатације смрти Стаљина и преноса власти у нове руке, да бисмо обезбедили реални прогрес у остваривању својих националних циљева“.  

У том истом америчком документу, јасно се говори да је потребно стално потискивати Совјетски Савез са Балканског полуострва и одвраћати народе од његовог утицаја.

Узгред, такав план је прогласио и Бжежински према Југославији, 1978. године, у Шведској, на међународном конгресу. Он је тада јасно признао да САД имају план под назвом „О будућности Југославије после смрти Јосипа Броза Тита“.

После смрти Јосипа Стаљина почела је епоха великих издаја. Прво се појавио Хрушчов, који је на положај дошао уз помоћ поменутог америчког плана. Хрушчов, који је осуђивао политику Стаљина, тиме је изазвао пукотине у међународном социјалистичком покрету.

Осамдесетих година је на сцену светске историје ступио Горбачов, којег су називали и „Најбољим Немцем године“. А он је плански развалио Варшавски уговор, Совјетски Савез и социјалистички лагер, а све то ради пријатељства и зближавања са САД и Великом Британијом.

На крају се појавио Јељцин који је развалио и издао не само СССР него и већи део човечанства јер су две трећине света биле за социјалистички пут развоја.

Јељцинов говор у Конгресу САД био је акт глобалне и највеће издаје у историји. Цитирам акт његове издаје у Конгресу САД, до којег је дошло 17. јула 1992.године:

„Пао је и пао је заувек - комунистички идол који је по целој планети сејао социјалну мржњу и непројатељство, праћене суровошћу без преседана, који је држао људску заједницу у страху. Комунизам и слобода су неспојиви“.

Јељцин је свој издајнички наступ завршио речима: „Господе, благослови Америку“.

Управо са допуштењем Јељцина, Англосакси, Ватикан и НАТО су приступили уништавању Југославије. Министарство спољних послова Русије је гласало за санкције против СРЈ. Министарству одбране Русије била је забрањена војно-техничка сарадња са Југославијом.

Милошевић се лично обраћао Јељцину али је био одбијен и у томе да руска војска буде дислоцирана на територији СРЈ, а то је тражио задуго пре агресије на Југославију.   

Почетак бомбардовања СРЈ руски народ је примио као сопствену трагедију. Одржавани су митинзи подршке Србији са много хиљада учесника. Стотине добровољаца хтеле су да се са оружјем у рукама боре у редовима своје српске браће. Министарство одбране Русије је уз подршку Јевгенија Примакова пружало сву могућу помоћ браћи Србима, а да је тако било - знају многи генерали који су овде у сали присутни.

У суштини, копнену операцију НАТО онемогућили су смелост и хероизам српског народа и његове армије, а такође и политичка, информативна и војно-техничка подршка честитог дела Русије, пре свега оног у руском Министарству одбране!

Више од тога нисмо могли, а понешто нисмо ни стигли да урадимо.

Користећи се тиме што је Јељцин био стално пијан, ми смо заједно са Генералштабом СРЈ испланирали и извели марш руских падобранаца, такозвани Марш на Приштину, који је изавао усхићење у целом свету.

Одајући дуг сећању на председника Слободана Милошевића са којим сам имао прилику да много општим и да га браним у хашком Гестапоу, хоћу да кажем да се он храбро борио за Србију и српски народ. Али, мислим да је председник Милошевић исувише веровао у праведност међународног права и америчко-натовским обећањима. Ово сам и њему говорио.

У ондашње догађаје у Југославији, а потом у догађаје у Украјини, широко је убациван и убацује се принцип британског шпијуна на Блиском Истоку Лоренса од Арабије: „Наш задатак је да наведемо Арапе да ратују против Арапа за британске интересе“.

А данас примењујући те речи на Словене, тај принцип изгледа овако: навести Словене да се боре против Словена за америчко-британске и олигархијске интересе.

Одајем пошту мојој браћи Србима који нису погнули главе пред НАТО, пред тим новим фашизмом, јер су се борили храбро против надмоћних сила противника, бранећи не само себе, него и интелектуално-духовну суштину човека као разумног бића. Бранили су и Европљане који се сада претварају у једнополне биолошке роботе, постајући у суштини робови САД и олигархијског света.

Ви нисте капитулирали на бојном пољу.

Хвала вам!

Мој бугарски пријатељ, генерал Стојан Топалов, на питање зашто је Бугарска ушла у НАТО, одговорио ми је: „Све организације у које је Бугарска ступала под присилом, распале су се“.

Сматрам да ће се НАТО ускоро распасти. А шта ће бити са Словенима чије су земље сада чланице НАТО? Ко ће бити центар њиховог привлачења и обједињавања?

Само ви, српска браћо! Као што сте сада за Русију практично једини искрени савезници.   

Русија почиње да се опоравља од издајништва и политичких глупости. У Русији су у току озбиљне промене и потребни су јој поуздани духовни савезници.

Држи се братска Белорусија. Надам се да ће се у словенски свет вратити и Украјинци.

Великом Руском свету су потребни Срби као пример и као слика будућности. А Србима је потребна велика руска Русија.

Живела Србија!    

Приредила: Д. Милошевић

Извор: „Факти“