header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Уредништво: Анти - Свети Сава проклиње Српчад Штампај Е-пошта
среда, 27 март 2024
          Као што смо и знали, Порфирије је рекао то што је рекао. Анатемисао је православно исповедање вере и православне који тако верују. Нама је од почетка све то било јасно, али смо јуче направили текст и поставили хипотетичка питања да је, можда, у питању АИ или „фројдовска“ погрешка (овде:). Такав је био ред, како упреподобљени верници не би рекли унапред осуђејете патријарха.

Као што смо знали, Патријаршија се није нити ће се огласити. Огласила се „друга постава“ патријаршијских екумениста (свакако, "по задатку"), која је потврдила да је Порфирије рекао то што је рекао – свештеник Зоран Ђуровић и архимандрит Петар Драгојловић.

Ми нећемо преносити њихове писаније, јер су небитне за читаву ствар. Рећи ћемо само да се своде на: „Нисте добро разумели патријарха“.

Шта је сада БИТНО? Битно је да читава ствар не прође као: пуј, пике, не важи! Као да се ништа није догодило. Порфирије је изрекао клетве, и оне остају. Пред Богом нема то: „пуј, пике, не важи“!

Колико је ствар озбиљна, видећемо из следећа три библијска случаја.

После потопа, праведни Ноје поче радити земљу и посади виноград. И напив се вина опи се, и откри се насред шатора својега. А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца својега, и каза обојици браће своје на пољу. Сазнавши од старијих синова да га је Хам видео голог, Ноје рече: „проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје!

Шта запажамо у Нојевој клетви? Да он проклиње Ханана, свог унука, а не Хама, свог сина, који га је видео голог. Зашто? Преподобни Отац Серафим Роуз даје објашњење. Он каже, да је Ноје раније благословио све синове (и Хама), тако да није могао да повуче свој благослов и да га прокуне. А и Бог их је већ био благословио: „И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им: рађајте се и множите се, и напуните земљу” (видети: 1. Мојс. 9).

Други случај.

Исак је већ био остарио и слеп, и одлучио је да благослови свог старијег сина Исава. Но, жена његова, Ревека, миловаше већма млађег сина Јакова. И док Исав беше улову, Ревека обуче Јакова у хаљине Исавове, стави му јарећу длаку на руке, и преведе га Исаку да га благослови. И доби Јаков, на превару, благослов оца својега. А кад чу Исав речи оца својега, вриште иза гласа и ожалости се веома, и рече оцу својему: благослови и мене, оче. А он му рече: дође брат твој с преваром, и однесе твој благослов.

Дакле, Исак није могао да повуче благослов, иако је био са преваром, као што ни праведни Ноје није могао да повуче свој благослов, иако га је Хам ожалостио до смрти.

Некад...

Свети Сава благосиља Српчад

И сад...

Анти - Свети Сава проклиње Српчад

( Храм Светог Саве, Недеља Победе Православља, 2024. године, фото: "СПЦ.рс")

Ево и супротног случаја. Валаам, био је плаћен да прокуне синове Израиљеве, али му Бог то није дао, него га је приморао да их благослови. Ево шта о томе каже Владика Николај: „Када је једном Валак, цар моавски, ратовао са народом Израиљевим, позове он Валаама, једнога гатара, да му прорече победу над Израиљем, да би тако охрабрио своју војску. Валак обећа Валааму велике дарове за његову услугу, и Валаам заиста дође у логор Валаков. Но кад је хтео гатати и прорицати Валаку оно што је Валаково срце желело, наједнапут дух Божји дође на њ, и он отпочне прорицати не оно што је он хтео него оно што је Бог хтео, говорећи: како су лепи шатори твоји, Јакове, и колибе твоје, Израиљу! Кад је Валак чуо те речи, он почне корети Валаама, али овај се не убоја, него продужи: каже Валаам син Веоров, каже човек коме су отворене очи: видим Га, али не сад; гледам Га, али не изблиза; засијаће звезда из Јакова и устаће палица из Израиља (Четврта Мојс. 24). И ево појавио се Онај, кога је Валаам гледао издалека. Засијала се Звезда од Јакова, сјајнија од сунца и лепша од најлепшега сна.“

Зашто све ово?

Порфирије је изрекао клетве на православне, и пред Богом нема (језуитских) играрија типа: „ви га нисте разумели“ или „превод Синодика“ је лош. Као што већ рекосмо – нема „пуј, пике, не важи!“.

Шта ми сматрамо о свему?

Порфирије је све ово урадио потпуно промишљено и намерно. Индиректно, он је исповедио Филиокве, то јест папистичку „бабунску реч“. Он, као филокатолик тако и верује. Рачунао је на то, да ће присутни у Храму Светог Саве акламативно потврдити његове анатеме, што су они и учинили. То су они који се причешћују на Свакој Литургији, без припреме, па су сада, као плод, задобили не расуђивање, највећи дар духовни, него безумље (јер, како другачије објаснити да они у глас потврђују Порфиријеве клетве, које су клетве и на њих саме?!). Они помињу свете који су сваколитургијски причешћивали. Један од њих био је Свети Теодор Студит, који је, баш зато што се стално причешћивао, био спреман да положи живот за иконопоштовање (а они изричу проклетства на православне на „дан одбране икона“). Свети Теодор Студит веома је јасан и недвосмислен: „Заповест је Господња да не остајемо неми у временима када је вера у опасности. Када је у питању вера, нико нема право да каже, ко сам ја? Нема право ни свештеник, … ни владар,… ни земљоделац, … ни бескућник који једва долази до дневног следовања. Нико нема право да каже није моја ствар или то ме не занима. Камење ће завикати, а ти зар да останеш нем и незаинтересован!?“ Јасно је – пречесто причешћивање данашњих безаконика довело је до певања АМИН на Порфиријеве хуле и издају.

Србе чека пропаст јер су допустили да их овакви безаконици воде у пропаст. Наши преци, попут цара Душана, ће се одрећи оваког нечасног поколења, јер су они веру бранили, а ми се вере одричемо. Др Миодраг М. Петровић о томе каже: „Посебну врсту одбране православља и осуде римокатоличке вере чини Душанов законик (1349. и 1354), где се у 1. члану под хришћанима подразумевају само православни, а у члановима 6−8. говори се о Латинима искључиво као јеретицима, док се у 85. члану прописује строга казна за оне који изговарају „бабунску реч“. Та бабунска реч је само једна – filioque, као римокатолички додатак у 8. члану Символа вере. На тај начин су засведочили своје погрешно учење о томе да Дух Свети исходи не само од Оца, како пише у Јеванђељу(Јн 15,26), него и од Сина. Ето због чега су названи духоборцимадуалистимабабунимабогомилима, што ће рећи – јеретицима − о чему сам подробно писао у својим књигама. 

Названи су и „новим богомилима“ зато што су, попут старих богомила, дуалисти, кад се ради о исхођењу Духа Светог. За разлику од таквог јеретичког учења, код православних је догматско учење да, по речима Светог Симеона Солунског (1410–1427), не може једно исто да истовремено извире (исходи) из двоје. Латини не разликују две глаголске именице: исхођење и послање, због „скучености њиховог језика“, како то Свети Сава преноси у једној (51) од трију глава (49−51) Законоправила против латинске јереси. Јер, Дух Свети исходи од Оца, а шаље се преко Сина.

Порфирије је рачунао – „свако чудо за три дана“.

Али, постоје и они који се нису облесловили сваколитургијским причешћивањем!!!

А они ће ОТВОРИТИ ПИТАЊЕ СВИХ ПИТАЊА – питање молитвеног општења са „патријархом“ Порфиријем Перићем...

Али, о томе другом приликом. Јер, ствар је преозбиљна!

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 28 март 2024 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 105 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.