У својој беседи,  Вартоломеј (/), је изразио саучешће жртвама терористичког напада у Москви, али постоји проблем.

Вартоломеј је у беседи после литургије на празник Благовести (25. март по папском календару) рекао следеће:

„Ми не можемо занемарити недавни терористички напад у Москви, који је довео до погибије око сто четрдесет невиних људи и који смо јуче, ужаснути, јасно осудили на седници Светог синода.

Цариградска мајка саосећа са својом возљубљеном духовном децом у Русији и, учествујући у њиховом стрдању, наша смиреност се усрдно моли за покој душа жртава овог смртоносног напада, као и за брз опоравак десетина рањених, за утеху и помоћ одозго, заступништво Пресвете Богородице, за породице које преживљавају трагично страдање“.

Не бих, чини се, замерао речима, посебно у позадини страшне трагедије, али чињеница да Вартоломеј директно назива становнике Русије својом „духовном децом“, не помињући патријарха Кирила, као у синодалном „саучешћу“ од 24. марта, није случајност .

Цариградски патријарх суштински занемарује чињеницу да је Русија канонска територија Руске православне цркве, а њене становнике сматра својом паством. Чини се да видимо прве манифестације експанзионистичких намера Фанара на самој руској територији.

Поређења ради, предстојатељи других Помесних Цркава, на пример Грузијске, обраћајући се Патријарху Кирилу, замолили су да пренесу саучешће „деци његове (Патријарх Кирил – Хризме) Цркве.”

Раније, на пример, после терористичких напада у московском метроу 2010. или минске трагедије „Северни“ у Републици Коми 2016. године, поглавар Фанара је без таквих манира (не називајући становнике Русије „својом духовном децом“) изразио саучешће патријарху Кирилу.