У појединим црквама Литургија пређеосвећених дарова однедавно је почела да се служи и увече. Наводно, „према црквеном Уставу, Литургија Пређеосвећених дарова треба да се служи у вечерњим часовима“.

Осим тога, свештенство дозвољава онима који желе да се причесте увече да једу пре подне (12 часова). „У наше дане“, каже митрополит Иларион (Алфејев), „за оне чија професионална делатност не престаје током Великог поста, такво строго уздржавање је немогуће и непотребно. Дакле, према постојећој пракси, где се Литургија пређеосвећених дарова служи увече, они који желе да се причесте уздржавају се од јела неколико претходних часова. Ову праксу морамо да следимо и ми који желимо да учествујемо у овој дивној служби, која помаже да се изврши подвиг Великог поста и повезује нас са Господом.“

Размотримо да ли је ова пракса у складу са богослужбеним уставом. Разјаснимо и питање уздржавања од хране пре вечерњег причешћа „неколико сати пре“.

Само по себи, вечерње служење Пређеосвећене Литургије може се оправдати само једним: јачањем подвижништва током Великог поста, што у потпуности одговара смислу проласка кроз великопосну њиву, што је незамисливо без јачања подвижништва, тј. као пост и молитва. Причесник се, по устаљеној евхаристијској пракси и канонским нормама (29 права VI Васељенског сабора, 50 и 58 права Катагенског сабора), од поноћи уздржава од јела и пића. Када се од њега тражи да се уздржава од јела пре вечерњег причешћа „претходних неколико сати“, тада се природно појачање подвижништва у време Великог поста (евхаристијског поста) претвара у своју супротност: пре подне се може имати времена не само да доручкује, већ такође да ручамо. Услед тога добијамо пародију на подвиг Великог поста и профанацију аскетског уздржања.

Заиста великопосни, подвижнички и аскетски приступ за оне који желе да се причесте на вечерњој Пређеосвећеној Литургији треба да буде следећи: од оних који желе да се причесте увече потребно је да се уздржавају од јела и пића од поноћи, што је у складу са предањем Цркве и канонима за обичну Литургију.

Ни у ком случају не треба „догматизовати“ време Литургије Пређеосвећених Дарова: она се може обављати или увече, у 18 часова, или ујутру, као што се већ деценијама практикује у већини московских цркава. Можете, на пример, да служите Пређеосвећену Литургију у среду увече, а у петак ујутру. И ово ће бити најмудрија пастирска одлука. Ова пракса се, хвала Богу, сада може наћи у неким православним манастирима и треба је подржавати и ширити на сваки могући начин.

Али црквени реформатори, опет под маском „модернизације кроз повратак предању“, управо догматизују време: Пређеосвећена Литургија може и треба да се служи само увече и ништа друго!

Али наш Бог није везан временом, Он живи у вечној садашњости. Дакле, Његова Црква баш и не обраћа пажњу на тачност у времену.

Одслужење Литургије Пређеосвећених дарова некада је померено на раније време искључиво због црквене икономије, јер је причесницима било тешко да од поноћи до увече сутрадан не једу ништа и не пију воду.

Ако стриктно узмемо у обзир уставну тезу, по којој „по црквеном уставу Литургија Пређеосвећених Дарова мора се служити у вечерњим часовима“, онда ћемо доћи до закључка да, строго говорећи, служба Пређеосвећених Литургија увече је у супротности са упутствима Типика.

Типик јасно каже да се Литургија пређеосвећених дарова мора, у сваком случају, завршити пре вечери, јер у девети час (после 3 сата по подне) већ треба да почне Велико повечерје (видети: понедељак 1. недеље од Педесетница. Велики канон почиње „Око девет часова“).

Превод: "Борба за веру"

Извор: "Благодатни огањ"