header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Свети Игњатије Брјанчанинов: Значај поста за човека Штампај Е-пошта
понедељак, 01 април 2024

 Поука у недељу другу Великог поста

или Против преједања

Пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством.[1]226

Љубљена браћо! За наше душе је спасоносно да у дане свете Четрдесетнице не само исцрпљујемо наша тела постом, него и да беседимо о посту; за наше душе спасоносно је да у дане свете Четрдесетнице обратимо сву потребну пажњу на упозорење против преједања и ситости које нам је дао Сам Господ: Пазите на себе - рекао је Он - да срца ваша не отежају преједањем и пијанством.

Пост је - Божија установа. Прва заповест коју је Бог дао човеку, то је заповест о посту. Она нам је била неопходно потребна у рају, пре нашег пада: тим пре потребна нам је после пада. Заповест о посту дата је у рају, а поновљена у Јеванђељу. Уздигнимо своје мисли до Божанственог установљења поста и сазирања те установе, као душом, оживимо сам подвиг поста.

Подвиг поста не припада искључиво телу: он није само телу користан и потребан - подвиг поста је користан и потребан првенствено уму и срцу. Пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством. Спаситељ света нам је у овим речима открио последицу претеране употребе хране, која заслужује нарочиту пажњу јер је страшна и погубна за душу. Услед угађања стомаку срце постаје теже, грубље, подложније страстима; ум бива лишен своје лакоће и духовности; човек постаје телесан. Шта значи телесан човек? Речју „телесан" Свето Писмо означава оног несрећног човека, који је привезан за земљу, који није способан за духовне мисли и осећања. И рече Господ Бог: Неће пребивати Дух Мој у овим људима довека, јер су тело [2]. Телесан човек није способан за Богопоштовање. Чак и духован човек када се насити, као да губи и саму способност да позна Бога и да Му служи. Али се Израиљ угоји - вели Свето Писмо, називајући Израиљем истинског служитеља Божијег - па се стаде ритати; утио је, удебљао и засалио, па остави Бога Који га је створио, и презре стену спасења свога [3]. У такво стање доспева подвижник када из својих подвига искључи пост. Услед одсуства ограничења у количини и врсти хране, телу постају својствени дебљина и помраченост: мало - помало оно их предаје срцу, а срце уму. Тад ове душевне очи, срце и ум, почињу да слабе; вечност постаје скривена за њих; болесном виду земаљски живот чини се као бесконачан. У складу са схватањима и осећањима усмерава се и земаљско странствовање, па злосрећни ослепели страник заједно са одбаченом змијом на стомаку ходи и земљу једе у све дане земаљског живота свога [4]. Нарушавање поста прети ученику Христовом отпадањем од Христа.

Такав утицај неумерене или чак несмотрене и неопрезне употребе хране на човека објашњава разлог због кога је човеку, у самом стању његове невиности, усред рајских наслада, била потребна заповест о посту. Њен циљ био је да ново створење, које је било састављено од две природе, телесне и духовне, сачува у духовном стању; њен циљ био је да две природе доводи у равнотежу и да сачува превагу духовној. Помоћу ње човек је могао да непрестано мислима и срцем стоји пред Богом, могао је да буде недоступан за сујетне помисли и маштања.

Заповест о посту још је потребнија палом човеку. Привезаност за земљу, за краткотрајни земаљски живот, за оно што је у њему слатко, за оно што је у њему велико и славно, као и сама наклоност према греху, постали су својствени палој природи као што су болести својствени немирни нагони и осећања које она производи. Ми смо привезани за земљу, прилепљени смо за њу свом својом душом, не само телом; постали смо у потпуности телесни, лишени духовног осећаја, неспособни за небеске помисли. Заповест о посту нама је опет прва и неопходна заповест. Само уз помоћ поста ми можемо да се отргнемо од земље! Само уз помоћ поста можемо да се супротставимо сили земаљских наслада које нас привлаче! Само уз помоћ поста можемо да раскинемо савез са грехом! Само уз помоћ поста наш дух може да се ослободи тешких окова греха. Само уз помоћ поста наша мисао може да се отргне од земље и погледа ка Богу! У мери у којој узимамо на себе благи јарам поста, наш дух задобија велику слободу: он се устремљује у духовну област, која му је сродна, почиње да се посвећује созерцању Бога, да се погружава у то неизмерно и чудесно созерцање, и да дуго остаје у њему Ако предмети материјалног света обасјани зрацима материјалног сунца стално позајмљују и зраче сијање од њега, како онда да се не просветли наш дух кад помоћу поста одбаци грубу и густу завесу телесности, и стане непосредно пред Сунце правде - Бога? Он се просветљава! Он се просвећује и мења! У њему се појављују нове, божанствене помисли, пред њим се откривају тајне које су му дотле биле непознате. Небеса му казују славу Божију [5]: земља објављује свемоћ руке која ју је створила; сва творевина, видљива и невидљива, громко проповеда неизрециву милост Саздатеља; човек духовно куша и види да је добар Господ [6].

Благодатна лакоћа и истанчаност духа преносе се и на тело: оно одмах за духом усваја духовна осећања, и предност даје непропадљивој храни за коју је саздано, у односу на пропадљиву храну на коју је било спало. У почетку тело се с напором потчињава лечењу и [благословеном, нап. прир.] насиљу поста; буни се против установе поста, подиже наш дух против њега и наоружава се различитим мудровањима која црпи из лажно названог разума: но, пошто буде укроћено и излечено постом, оно већ осећа и мудрује другачије. Његов однос према преједању је такав, каква су осећања човека који је оздравио према штетним јелима која је помамно желео док је био болестан; његов однос према преједању налик је односу према отрову који је већ откривен, који духу одузима власт над телом, и којим човек од сличности и сродства са Анђелом спада на сличност и сродство са бесловесним животињама. Духовни војници, који посредством поста однесу победу над телом и стану пред лице Господње како би се научили највећим тајнама и најузвишенијим врлинама, слушају из Његових уста учење о узвишеној врлини поста и открива им се тајна о стању које се мало - помало образује услед наједања и преједања: Пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством. Победници се подсећају на то, да брижљиво крај себе чувају оружје којим су постигли победу! Тако се побеђује! Једним те истим оружјем се и постиже победа, и чува плен који је победом задобијен. То оружје је - пост.

Подвижник Христов, озарен свише и поучаван својим благочестивим опитима, окрећући се разматрању сопственог подвига поста, сматра за потребно не само да се уздржава од преједања и сталне ситости, већ и да строго води рачуна о томе коју храну узима. Ова строгост у избору хране делује као сувишна само површном и летимичном погледу; али у суштини својства хране су нарочито важна. У рају је била забрањена само једна врста хране. У нашој долини плача, на земљи, налазимо да одсуство ограничења у вези са врстом хране доноси много више душевних невоља него сувишак у њеној количини. Не треба мислити да је само грожђу (тј. вину) својствено да делује на наш ум, на нашу душу; свака врста хране има њој својствено деловање на крв, на мозак, на читаво тело, а посредством тела и на дух. Ко пажљиво води рачуна о себи, вежбајући се у подвигу поста, тај ће пронаћи да је неизоставно потребно уздржавање тела и душе и од дуготрајне употребе меса, па и саме рибе; такав с љубављу чува правила свете Цркве о посту и потчињава им се.

Свети Оци су пост назвали основом свих врлина: зато што се постом наш ум чува у потребној чистоти и трезвености, а наше срце у фином духовном стању. Онај ко поколеба темељ врлина, поколебаће и читаво њихово здање.

Браћо! Прођимо поприштем светог поста усрдно и брижљиво. Лишавања којима се наоко подвргава наше тело према правилима поста, ништавна су пред духовном коришћу коју пост може да донесе. Одрешимо посредством поста наша тела од раскошне и обилне трпезе, а срца од земље и распадљивости, од те дубоке и погубне заборавности што нас одваја од вечности која нам предстоји и која је спремна да нас прими у загрљај. Устремимо се духом и телом ка Богу! Уплашимо се телесног стања, до кога доводи нарушавање поста, уплашимо се потпуне неспособности за Богопоштовање и Богопознање коју производи презир према посту. Та погибељна неспособност зачетак је вечне смрти. Та погибељна неспособност јавља се у нама онда када, услед пренебрегавања Божанствене заповести о посту, допустимо да наша срца отежају преједањем и пијанством. Амин

Преузето из књиге Аскетске проповеди, Образ Светачки, 2017.

Превод са руског:

НАПОМЕНЕ

[1] Лк 21:34

[2] Пост 6:3

[3] Понз 32:15

[4] Пост 3:14

[5] Пс 18:2

[6] Пс 33:8

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 01 април 2024 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 73 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

 

 

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.