Помаже Бог, Христос посредје нас, драга браћо и сестре!

Својевремено је у Дому за децу ометену у развоју, у манастиру Свете Петке у Извору, служила и монахиња В. којој су дата велика овлашћења и која је све време показивала самовољу и непослушност, потпуно супротну монашким заветима.

Крајем прошле, или почетком текуће 2024. године, без благослова и супротно вољи настојатељице манастира Свете Петке, мати Гликерије и игуманије раваничке, мати Марије, монахиња В. је напустила манастир Свете Петке у Извору и неко време живела у стану, у Параћину, одакле је и родом. Почетком Часног поста, у недељу праштања, текуће 2024. године, неким чудним путевима и нецрквеним везама, дошла је у манастир Љубостиња, (епархија Крушевачка), заједно са јеромонахом Т. (бившим сабратом манастира Успења Пресвете Богородице, Суково, епархија Нишка), са намером да у њему заједно и остану. Није нам познато да ли је и јеромонах Т. манастир Суково напустио са или без благослова надлежног игумана, односно епископа. Оно што је извесно јесте да су, у манастир Љубостиња, (задужбину Свете царице Милице, у монаштву Евгеније), обоје дошли у пару, уз знање епископа крушевачког Давида (Перовића), уселили се у зграду новог манастирског конака, а да је јеромонах Т. одсео у владичанском апартману.

Драга браћо и сестре, желимо да вам укажемо на следеће, уједно тражећи и вашу молитвену и сваку другу помоћ: безакоње које се чинило и чини у манастиру Свете Петке у Извору (епархија Браничевска) прешло је у виду пара, јеромонаха Т. и монахиње В. (монаха и монахиње по изгледу), у манастир Љубостиња (епархија Крушевачка).    

У току је велики притисак на мати старицу игуманију љубостињску Христину (Обрадовић), да својим потписом пристане на предају управе манастира Љубостиње, нечасним придошлицама и узурпаторима светиње. Мати Христина је монахиња од своје 12. године а игуманија је манастира Љубостиња од 1995. године, дакле, већ скоро 30 година. Монахиња В. и јеромонах Т. дошли су у манастир Љубостиња супротно вољи игуманије, мати Христине и супротно вољи сестринства манастира. Сестринство манастира Љубостиња је малобројно, чине га старице које не могу да се супротставе надолазећем безакоњу. Притисак на мати игуманију Христину се врши уз знање и „благослов“ владике Крушевачког Давида (Перовића) а преко његовог секретара (уједно и архијерејски заменик, протојереј Драги Вешковац) те преко пароха II трстеничког, уједно и старешине храма Свете Тројице у Трстенику, јереја Мирољуба Симеуновића. Не постоје никакви црквени оправдани разлози да се у светињу, каква је манастир Љубостиња, задужбину Свете царице Милице, на силу доводе непослушни монаси ради „подмлађивања“ манастирског сестринства.

Нажалост, прогањање православног монаштва и постављање нечасних новотараца и узурпатора православних светиња постало је правило а не изузетак у више епархија СПЦ. Верујемо да је то са Божјим допуштењем, првенствено ради наших грехова, али и звоно за покајање и неодступно деловање противно личном и безакоњу око нас. Не може и не сме нам безакоње које се агресивно намеће у СПЦ бити оправдање за неделање и „гледање свога посла“.

Нека би се заступништвом Свете царице Милице, преподобне Евгеније, и Свете Петке Србске, те вашим срдачним молитвама и прегалаштвом, зауставило ништавило безакоња које се као пожар шири нашом Светосавском Србском Православном Црквом.

☦︎Амин.

Подаци о аутору дописа познати Уредништву „Борбе за веру“