Чак и црквени канали, који су уско повезани са деловањем Цркве, пишу да је епилог „Светског руског народног сабора“ (ВРНС) стран хришћанским и црквеним концептима.

Истовремено, пошто је ВРНС на овај или онај начин повезан са Црквом, Црква, вољно или невољно, може доживети негативне последице од такве „филозофије рата“. То је постало очигледно већ недељу дана након објављивања документа: из ведра неба, појавили су се нови непотребни разлози за русофобичне испаде и антицрквене акције у суседним земљама (у Естонији, на пример). Да ли су аутори узели у обзир ризике појачаног спољног притиска на јерархе Руске православне цркве који служе ван Русије?“

Читаоци ће се сетити да сам, када сам видео овај текст, одмах написао да ово није текст Цркве, већ текст ЦК КПСС: Они се Бога не стиде. Наравно, слуге ПК попут Фролова могу ово да оправдавају колико хоће (то је њихов посао), али Јеванђеље каже да ко се стиди Сина Човечијег у овом прељубничком и грешном нараштају, и Он ће се постидети њега пред Оцем Својим и анђелима Његовим.

Генерално, политика и изјаве патријарха постају све неадекватније и туђе Православљу:

– у својим беседама избегава да помиње име Христово

- уместо еванђеоских вредности, почео је да промовише „традиционалне вредности“, иако нико заиста не разуме шта је укључено у овај сет (а ако желите, у њега можете убацити чак и појмове који су странци хришћанству)

- сада се објављују и документи у име Цркве, где нема помена ни о Богу, ни о Христу, ни о Богородици, ни о Православљу. Ако свега тога нема, како се онда разликује од секретара ЦК КПСС?